RAZVOJNA DISLEKSIJA – POTEŠKOĆE ČITANJA

 

Knjige, internet, časopisi, leksikoni, udžbenici su osnova za sticanje gotovo celokupnog znanja. U školama kroz proces čitanja različitih gradiva mi usvajamo akademske veštine kako bi dosegli krajnji nivo diplome.

Iako usvajanje čitanja deluje lako i većina đaka nauči da čita već tokom prvog ili drugog razreda osnovne škole, samo učenje čitanja prolazi kroz određene faze i kod jednog broja dece (3-6%) ostrane u manjoj ili većoj meri neuspešno.

U toku svog dugogodišnjeg rada najčešće su mi se za pomoć obraćali roditelji dece, koja pohađaju peti, šesti, sedmi razred osnovne škole sa evidentnim problemima čitanja i vrlo lošim ocenama u školi. Na moje pitanje zašto se nisu ranije obratili za pomoć, dobijala sam odgovor da  im je dete lenjo i da neće da čita/uči.

 

ŠTA JE RAZVOJNA DISLEKSIJA?

 

Razvojna disleksija je teškoća usvajanja čitanja, ili preciznije, to je poremećaj povezan sa načinom na koji se ova sposobnost razvija kod dece koja imaju prosečnu ili iznad prosečnu inteligenciju.

 

KOJI SU ZNACI KOJI UKAZUJU DA VAŠE DETE IMA RAZVOJNU DISLEKSIJU?

  1. Vrlo sporo čita (toliko sporo da na kraju ne zna da ponovi rečenicu koju je pročitao)
  2. Meša redove (preskače, ponovo čita isti red)
  3. Zamenjuje slogove drugim slogovima
  4. Zamenjuje reči drugim rečima
  5. Kao posledica prethodno opisanih teškoća, ne može da zapamti tekst, jer je potrošio celokupnu svoju energiju na samo čitanje

Zbog toga deca, koja imaju disleksiju, ne vole da čitaju i počinju da odbijaju sve što je u vezi sa čitanjem, pa tako i sa učenjem.

 

UZROCI DISLEKSIJE

Da bi proces čitanja bio uspešan, potrebno je da leva i desna hemisfera funkcionišu izbalansirano, pri čemu leva hemisfera preuzima analizu slogova, dok desna hemisfera analizu celokupne reči. Kod dece sa razvojnom disleksijom ili leva hemisfera sporije analizira slogove, ili desna hemisfera funkcioniše suviše brzo i/ili neadekvatno, te tako proces čitanja biva preterano usporen i/ili sa mnogo grešaka.

 

PROCENA KOJA JE POTREBNA KAKO BI SE UTVRDILA RAZVOJNA DISLEKSIJA

Kada dete pokazuje teškoće čitanja (i učenja), sprovodi se neuropsihološka procena sledećih sposobnosti:

  • Procena sposobnosti vizuelne percepcije i analize
  • Procena sposobnosti fonološke analize
  • Procena sposobnosti kratkoročnog i dugoročnog pamćenja, kao i radne memorije
  • Procena krive učenja jezičkog sadržaja
  • Procena inteligencije
  • Procena brzine i tačnosti čitanja, kao i vrste grešaka koje pravi.

 

INTERVENCIJA

 Sprovodi se takozvana Specifična stimulacija hemisfera, koja ima za cilj da dovede u balans funkcionisanje različitih centara u mozgu koji učestvuju u procesu čitanja.

Zavisno od tipa i vrste grešaka, sprovodi se stimulacija onih centara koji su nedovoljno brzi i/ili smanjenje učešća centara koji su suviše brzi.

 

UPOZORENJE

  • Vaše dete nije lenjivac. Niko ne voli da radi ono što mu ide teško.
  • Disleksiju ne treba shvatiti kao problem kome nema spasa.
  • Ne dozvolite da Vaše dete zamrzi školu i učenje zbog disleksije
  • Logopedi nisu svemogući, a uspeh terapije zavisi u najvećoj meri od vremena kada se javite za pomoć.

Jasmina Vuksanović

Diplomirani logoped, magistar defektoloških nauka,

dr psihologije

U svim kulturama sveta majka i dete uspostavljaju kontakt na isti način. Na ovo treba da obratite pažnju

Kako beba uspostavlja komunikaciju sa majkom, koliko treba da smo posvećeni praćenju ove komunikacije u prvim mesecima života bebe?

Pogled je prvi način uspostavljanja komunikacija mame i bebe

 

 

Stručnjaci sa portala “Trudnoća i zdravlje” kažu da je interakcija majke i deteta putem pogleda, pokreta i osmeha početak učenja prvih obrazaca komunikacije. Najvažniji trenutak razvoja je kada se majka i beba gledaju.

Istraživači su ustanovili da se kontakti među ljudima odvijaju po određenim obrascima. Interakcija majke i deteta putem pogleda, pokreta i osmeha je početak učenja prvih obrazaca komunikacije i dešava se na identičan način u svim kulturama bez obzira na obrazovanje, nacionalnu ili versku pripadnost.

 

Pogled, najvažniji trenutak majke i deteta

 

Najvažniji trenutak razvoja je kada se majka i dete gledaju. Tada se dete a i majka hrane informacijom ljubavi i uče jedni od drugih. Dete u tim trenucima čita od majke prve informacije koje će kasnije upotrebiti za zadovoljenje svojih potreba, za iskazivanje zadovoljstva i nezadovoljstva.

 

Roditelji koji su izloženi stresu se ne mogu prepustiti prirodnom obrascu komunikacije i neće se namestiti na optimalnoj udaljenosti i uspostaviti adekvatan kontakt pogledom. Biće teško uhvatiti tačku zajedničkog pogleda kada se uspostavlja komunikacija i aktivnost koja pokreće razvoj vaše bebe.

 

Neurolog Vernon Mauntaksi je pronašao neurone ogledala pre 60 godina, koji se nalaze u frontalnom režnju i nazvao ih motornim neuronima. Majmun koji ne jede aktivira iste neurone kao da jede samo kada posmatra drugog majmuna koji jede. Dakle grupa moždanih neurona se aktivira samo posmatranjem aktivnosti kao da se aktivnost izvodi, kasnije je to potvrdio i dokazao italijalnski neurolog Đakomo Ricolatije. To potvrđuje činjenicu zbog čega zevamo kada gledamo da neko zeva, postajemo nerovozni kada je neko u našem okruženju nervozan, smejemo se kad se neko smeje, iskreno ili plačemo kada gledamo tužan film.

 

Treba imati na umu kojim informacijama hranimo našu bebu koja ljubopitljivo gleda u nas i upija kao sunđer. Kada dete gleda osobu koja mu se smeši, njegovi ogledalski neuroni pripremaju njegovo lice za osmeh. Ogledalski neuroni pomažu detetu da pripremi svoje mišiće lica i usta za izgovaranje glasova koje izgovaraju roditelji kako bi vežbao govor i kasnije usvojio jezik.

 

Kada dete gleda osobu koja mu se smeši, njegovo lice se priprema za osmeh

 

Informacije koje dete prima i usvaja u cilju opstanka i usvajanje prvih socijalnih obrazaca se dobijaju putem:

 

– kontakta očima

– facijalne ekspresije (hranjenje-širom otvorena usta, širom otvorene oči, osmeh, čudjenje…)

– pokreta tela – najpre šake/ruke majke u cilju sigurnosti, a zatim i ispitivanje svoje šake unošenjem u središnju liniju i u predeo ispred vidnog polja, pokreta glave majke…

Uz prve informacije koje su neverbalne, nadovezuje se verbalna informacija, tačnije govor.

 

Kontakt očima

U prvim mesecima života, kontakt očima predstavlja jedan od bitnih oblika komunikacije na osnovu kojeg dete može da pročita poruku koju mu majka šalje. Ako je beba uznemirena i ne ume da se smiri, kada uhvati kontakt očima sa majkom, beba postaje u trenutku smirena.

Kontakt očima vremenom postaje nezaobilazan oblik socijalnog ponašanja iz koga se čitaju namere, osećanja našeg sagovornika, ali ostaje samo deo komunikacije jer se razvija govor.

Kako bi roditelji podstakli kontakt pogledom, potrebno je pažnju usmeriti na to gde beba gleda i duže je posmatrati.

 

Na tom putu podsticaja potrebno je uočavati sledeće momente: gde beba gleda i koliko se zadržava, dok gleda, imenovati melodično ono što beba gleda; osmehivati se širom otvorenih očiju i usta, oduševljeno i čekati da beba uhvati vaš pogled. Kada vas beba gleda, gledajte i vi nju i produžite kontakt, prateći je. Izgovarajte: “Ooooo, pa ti mene gledaš, gledaš mamu, daaaaaa.” Pokažite bebi da je važno to gde gleda imenujući i obraćajući pažnju menjajući stalno intonaciju govora. Pokazujte prstom-pokazni gest gde dete gleda i podignite predmet-dozvolite mu da ga prati dok ga vi pomerate i osmehujete se. Sakrijte svoje lice i izgovarajte: “Nema mame”, otvorite šakama lice i osmehnite se: “Aaaa tu je mama”… izazivajte stalnu pažnju i usmerenost na vaše lice.

 

To je jedan od prvih kontakata koji se uspostavlja u socijalnom polju – posvetite mu pažnju. Kada nam se neko dapadne, imamo potrebu da tu osobu često gledamo i hvatamo njen pogled, to je tako prirodno. U prvim mesecima zaljubljenosti ne bi ništa drugo radili nego lovili pogled našeg partnera-tada dobijamo ogromnu energiju, tako je i sa našim bebama, isto se osećaju kada ih mi gledamo jer su prosto oduševljene nama.

 

Dozvolite bebi da bude oduševljena i da uči putem vašeg zadovoljnog i srećnog lica.

 

 

Olivera Vilimanović, dipl. defektolog i logoped / Trudnoća i zdravlje

 

Razvoj govora od druge do treće godine deteta

Vaše dete  ima dve godine,  stalno je aktivno , njegov  razvoj je na pravom putu, jer u pokretima je ključ motoričkog, kognitivnog i govorno-jezičkog razvoja.
To je put na kome dete istražuje predmete, dovodi ih u međusobnu vezu a vi ste tu da ga podržite i omogućite mu bezbriznu igru, koja ga vodi putem razvoja.
Vaše dete u uzrastu od dve godine ne govori čisto ali njegov govor je razumljiv.
Prisutne su greške koje se razvojno tolerišu npr. izgovara: jetam umesto jesam, vrata umesto vata, orah/oja, duge reči skraćuje, policajac-cajac, čokolada/kada, lutka/jutka…
Sasvim je u redu ovo skraćivanje a na Vama je da potrđujete i ispravno izgovarate traženu reč.
Rani iskazi od jedne reči funkcinišu kao rečenice i karakterišu ih uzlazne ili silazne intonacije gde se jasno vidi da li dete postavlja pitanje, zahteva, imenuje npr. samo „mama“ sa uzlaznom intonacijom postavlja pitanje, da li to mama dolazi ili gde je mama. Dete upotrebom jedne reči, holofraza, prenosi emociju, informaciju i uz propratnu gestikulaciju, reč dobija ulogu rečenice.
Oko druge godine se javljaju  prve rečenice od  tri do četiri reči koje se kombinuju na različite načine stvarajući gramatičke konstrukcije.

U ovom uzrastu je važno  ispravno izgovarati rečenice, sa mimikom potvrđivanja izgovorenog i odmah nakon toga davanjem traženog odgovora jer tada dete usvaja ispravnu gramatičku konstrukciju rečenice.
Tipične rečenice u ovom uzrastu su npr. Gde je mama  ide? Stavi to na … tamo. U ovom slučaju pogledaćemo dete i potvrditi „Ahaaa stavi to tamo, hocu, divan/a si.  
U ovom uzrastu se javlja veliki broj pitanja, naredbi i izjavnih rečenica kojima dete imenuje emocije i akcije koje se stalno smenjuju.
Krajem treće godine se već čuju strukture rečenica od 5 elemenata npr. „Daj mi sada moju lutku.“ Tada se gubi telegrafski oblik ranih rečenica koje karakteriše retka upotreba gamatičkih nastavaka i reči kojima označavamo prostorne i vremenske odnose.
Trogodišnjaci povezuju rečenicu veznicima i prisutan je uzročno-posledičan odnos npr. „Teta razbila čašu iiii onda kupila staklo iiii rasekla ruku iii ruka sva je boli sad.“ U rečniku su sve više prisutne reči: što, zato, pa, ako, pošto, kako i kada. 
U ovom periodu deca intenzivno vežbaju upotrebu rečenica te su greške i disfluentnost razvojne i ne treba biti zabritnut zbog toga. Detetu je potrebno svakodnevno pružati jasnim i dovoljno dugim iskazima, ispravne konstrukcije,  kako bi na taj način usvajalo gramatički pravilan govor.
U ovom uzrastu je dete zainteresovano za pričice, slike i potrebno je naoružati se zanimljivim i motivacionim sadržajima i putem dramskih tehnika i naglašavanja stimulisati razumevanje i govornu produkciju, govorno ponašanje u različitim situacijama: na ulici, u prodavnici, pošti… pričati detetu o predmetima,  pojavama i svakodnevnim aktivnostima.

Ukoliko dete zapada u disfluentnost pokušavajući da izrazi svoju misao, jer ne može da poslaže vremena, gramatičke oblike reči, sačekajte da izgovori, ne požurujete ga. Kada izgovori i ako postoje greške samo se osmehnite i potrvdite mu ispravno kako treba „Aha mislio si…..izgovorite pravilno, lepo si se toga setio“. Mnoge sintaksičke i morfološke nepravilnosti se uče i tokom četvrte godine.
U ovom uzrastu vas ne sme iznenaditi negacija. Mnoge studije su se bavile negacijom. Prve rečenice od jedne reči, holofraze, mogu biti negacije: „ne, nece“. Oko druge godine se negacije nadovezuju na druge reči i grade prve rečence: ne pakti, ne dija, ne može, nema auto, nece pije, ne moje. Da bi tokom treće godine odrične reči počele da se koriste kao konstrukcije: Ti ne to jadi, Mama to nema, Ti nemaš to, Ona ne ide i na njima se grade gramatičke konstrukcije koje uključuju upotebu: zamenica, pomoćnih glagola i drugih reči koje su baza ispravnih gramatičkih konstrukcija.
Kada vaše dete koristi holofraze, jednu reč sa adekvatnom upitnom intonacijom, to je znak da će postepeno usvojiti i upitne oblike reči tokom druge godine: šta, gde, zašto, kako i ko, samo ih podržite u tome, ne ignorišite njihova pitanja.
Najznačajniji napredak gramtičkog razvoja rečenice je upotreba pomoćnog glagola: jesam, hteti i biti kao i njihovog skraćenog oblika:  Ja sam sve pojeo, ići ću napolje, bata je bio u parku, otišao je. 
Upotreba pomoćnih  glagola pomaže da dečiji govor bude razumljiv i da mogu opisivati razne događaje koje ih preplavljuju tokom dana. Mi smo tu da ih posmatrmo i pomažemo ne u odnosu šta dete treba da zna i koliko godina ima već u odnosu na sposbonost i interesovanja deteta.
Nikada ne smemo da zanemarimo njegovo polje gde se oseća sigurno i uspešno. Kada to procenimo polako i postepeno ga vodimo ka nepoznatim terenima uz puno podrške, ljubavi i potvrđivanja.

 

Autor: Olivera Vilimanović dipl. defektolog i logoped