Novogodišnja proslava i druženje

U udobnom ambijentu igraonice “Maštograd” ugostili smo naše drage mališane i njihove roditelje kako bi ispratili staru I pozdravili Novu 2018. godinu.

Mališani su se igrali I družili, a najzanimljiviji deo večeri bila je potraga za Deda Mrazom.

Skriveni Deda mraz brzo je bio pronadjen, a odali su ga novogodišnji pokloni koje je pripremio.

Svaki mališan je imao prilike da proćaska sa Deda mrazom. Bilo je tu recitovanja, pevanja … a trud je nagradjen novogodšnjim paketićima.

Vidimo se ponovo u Novoj 2018 godini!

NOVO – Logo centar na novoj lokaciji na Banovom Brdu!

Dragi naši,

Od sada nas možete naći i na novoj lokaciji na Banovom brdu, ulica Požeška 37.

Potrudili smo se da prostor opremimo u skladu sa osnovnim principima rada Logo centra, a to je rad uz igru.

Smatramo da je od presudne važnosti za uspeh u radu sa decom pridobiti i zadržati njihovu pažnju. U tome nam pomažu elementi senzorne sobe – strunjače, penjalice, bazen sa lopticama, kao i bogat didaktički materijal prilagodjen različitim uzrastima i potrebama dece.

Način rada Logo centra podrazumeva da se svakom detetu pristupa individualno.

Posle testiranja odredjuju se potrebe i ciljevi i piše program po kome se radi. Programi se procenjuju i dopunjuju tromesečno ili ako je potrebno ranije.

U radu učestvuje tim stručnjaka (logoped, defektolog, psiholog, psihijatar itd), a sve u zavisnosti od specifične potrebe deteta.

Ukoliko  imate bilo kakvu dilemu po pitanju razvoja Vašeg deteta (kasni u progovaranju, nerazumljivo priča, ako su sposobnosti Vašeg deteta niže od očekivanih za uzrast, imate dilemu u procesu vaspitanja…) dodjite ili nas kontaktirajte.

Bićemo srećni ako možemo da pomognemo!

Telefon: 062369617

Email: vilimanovicolja@gmail.com

Vaš Logo centar

Razvoj govora od druge do treće godine deteta

Vaše dete  ima dve godine,  stalno je aktivno , njegov  razvoj je na pravom putu, jer u pokretima je ključ motoričkog, kognitivnog i govorno-jezičkog razvoja.
To je put na kome dete istražuje predmete, dovodi ih u međusobnu vezu a vi ste tu da ga podržite i omogućite mu bezbriznu igru, koja ga vodi putem razvoja.
Vaše dete u uzrastu od dve godine ne govori čisto ali njegov govor je razumljiv.
Prisutne su greške koje se razvojno tolerišu npr. izgovara: jetam umesto jesam, vrata umesto vata, orah/oja, duge reči skraćuje, policajac-cajac, čokolada/kada, lutka/jutka…
Sasvim je u redu ovo skraćivanje a na Vama je da potrđujete i ispravno izgovarate traženu reč.
Rani iskazi od jedne reči funkcinišu kao rečenice i karakterišu ih uzlazne ili silazne intonacije gde se jasno vidi da li dete postavlja pitanje, zahteva, imenuje npr. samo „mama“ sa uzlaznom intonacijom postavlja pitanje, da li to mama dolazi ili gde je mama. Dete upotrebom jedne reči, holofraza, prenosi emociju, informaciju i uz propratnu gestikulaciju, reč dobija ulogu rečenice.
Oko druge godine se javljaju  prve rečenice od  tri do četiri reči koje se kombinuju na različite načine stvarajući gramatičke konstrukcije.

U ovom uzrastu je važno  ispravno izgovarati rečenice, sa mimikom potvrđivanja izgovorenog i odmah nakon toga davanjem traženog odgovora jer tada dete usvaja ispravnu gramatičku konstrukciju rečenice.
Tipične rečenice u ovom uzrastu su npr. Gde je mama  ide? Stavi to na … tamo. U ovom slučaju pogledaćemo dete i potvrditi „Ahaaa stavi to tamo, hocu, divan/a si.  
U ovom uzrastu se javlja veliki broj pitanja, naredbi i izjavnih rečenica kojima dete imenuje emocije i akcije koje se stalno smenjuju.
Krajem treće godine se već čuju strukture rečenica od 5 elemenata npr. „Daj mi sada moju lutku.“ Tada se gubi telegrafski oblik ranih rečenica koje karakteriše retka upotreba gamatičkih nastavaka i reči kojima označavamo prostorne i vremenske odnose.
Trogodišnjaci povezuju rečenicu veznicima i prisutan je uzročno-posledičan odnos npr. „Teta razbila čašu iiii onda kupila staklo iiii rasekla ruku iii ruka sva je boli sad.“ U rečniku su sve više prisutne reči: što, zato, pa, ako, pošto, kako i kada. 
U ovom periodu deca intenzivno vežbaju upotrebu rečenica te su greške i disfluentnost razvojne i ne treba biti zabritnut zbog toga. Detetu je potrebno svakodnevno pružati jasnim i dovoljno dugim iskazima, ispravne konstrukcije,  kako bi na taj način usvajalo gramatički pravilan govor.
U ovom uzrastu je dete zainteresovano za pričice, slike i potrebno je naoružati se zanimljivim i motivacionim sadržajima i putem dramskih tehnika i naglašavanja stimulisati razumevanje i govornu produkciju, govorno ponašanje u različitim situacijama: na ulici, u prodavnici, pošti… pričati detetu o predmetima,  pojavama i svakodnevnim aktivnostima.

Ukoliko dete zapada u disfluentnost pokušavajući da izrazi svoju misao, jer ne može da poslaže vremena, gramatičke oblike reči, sačekajte da izgovori, ne požurujete ga. Kada izgovori i ako postoje greške samo se osmehnite i potrvdite mu ispravno kako treba „Aha mislio si…..izgovorite pravilno, lepo si se toga setio“. Mnoge sintaksičke i morfološke nepravilnosti se uče i tokom četvrte godine.
U ovom uzrastu vas ne sme iznenaditi negacija. Mnoge studije su se bavile negacijom. Prve rečenice od jedne reči, holofraze, mogu biti negacije: „ne, nece“. Oko druge godine se negacije nadovezuju na druge reči i grade prve rečence: ne pakti, ne dija, ne može, nema auto, nece pije, ne moje. Da bi tokom treće godine odrične reči počele da se koriste kao konstrukcije: Ti ne to jadi, Mama to nema, Ti nemaš to, Ona ne ide i na njima se grade gramatičke konstrukcije koje uključuju upotebu: zamenica, pomoćnih glagola i drugih reči koje su baza ispravnih gramatičkih konstrukcija.
Kada vaše dete koristi holofraze, jednu reč sa adekvatnom upitnom intonacijom, to je znak da će postepeno usvojiti i upitne oblike reči tokom druge godine: šta, gde, zašto, kako i ko, samo ih podržite u tome, ne ignorišite njihova pitanja.
Najznačajniji napredak gramtičkog razvoja rečenice je upotreba pomoćnog glagola: jesam, hteti i biti kao i njihovog skraćenog oblika:  Ja sam sve pojeo, ići ću napolje, bata je bio u parku, otišao je. 
Upotreba pomoćnih  glagola pomaže da dečiji govor bude razumljiv i da mogu opisivati razne događaje koje ih preplavljuju tokom dana. Mi smo tu da ih posmatrmo i pomažemo ne u odnosu šta dete treba da zna i koliko godina ima već u odnosu na sposbonost i interesovanja deteta.
Nikada ne smemo da zanemarimo njegovo polje gde se oseća sigurno i uspešno. Kada to procenimo polako i postepeno ga vodimo ka nepoznatim terenima uz puno podrške, ljubavi i potvrđivanja.

 

Autor: Olivera Vilimanović dipl. defektolog i logoped

Рани знаци поремећаја аутистичког спектра

Постоје чврсти докази који су добијени из ретроспективних и проспективних истраживања да се знаци поремећаја аутистичког спектра могу уочити током прве две године живота (Zwaigenbaum et al., 2013). Ретроспективна истраживања се заснивају на присећању родитеља деце са поремећајем аутистичког спектра о раним атипичним обрасцима понашања. У проспективним студијама, испитаници код којих је утврђен ризик се прате током извесног периода како би се видело да ли ће развити клиничку слику поремећаја аутистичког спектра. До података о раним знацима поремећаја аутистичког спектра истраживачи долазе и путем анализе видео-снимака које су родитељи снимали у периоду раног детињства.

Анализом великог броја ретроспективних и проспективних истраживања која су се бавила проучавањем раних знакова поремећаја аутистичког спектра, Цвајгенбаумова и сар. (Zwaigenbaum et al., 2013) закључују да су међу најреплициранијим раним знацима поремећаја аутистичког спектра одсуство усмерености ка социјалним стимулусима (људима и социјалним догађајима), дефицит заједничке пажње (не користи кажипрст како би указало другима на предмет/догађај од свог интересовања; не прати погледом показани предмет; не доноси предмете другима у циљу показивања), неодазивање на име, репетитивни покретителом, репетитивна и атипична употреба предмета, као и необични обрасци регулације емоција (доминација негативних емоција). Према овим ауторима, у другој години живота је могуће на основу ових знакова јасно разликовати децу са поремећајем аутистичког спектра од деце неуротипичног развоја и деце са кашњењем у развоју друге природе.

Одсуство игара претварања („кобајаги“ игре), затим протодекларативног показивања (не показује кажипрстом другим особама на предмет/догађај од свог интересовања) и усмеравања погледа ка показаном предмету у 18-ом месецу живота, могу бити рани индикатори поремећаја аутистичког спектра (Baron-Cohen et al., 2000). На основу података из ретроспективних студија и истраживања заснованих на анализи видео-снимака Чaварска и Волкмар (Chawarska & Volkmar, 2005) дају детаљан приказ атипичних облика понашања у областима социјалних интеракција, комуникације и стереотипног понашања, на основу којих се у првој, другој и трећој години могу разликовати деца са поремећајем аутистичког спектра од деце неуротипичног развоја и деце са кашњењем у развоју друге природе (видети табелу).

 

Социјалне интеракције

Комуникација

Стереотипни и репетитивни обрасци понашања

Прва година

  • Потешкоће да предвиди узимање у руке
  • Ретко гледа удруге људе
  • Слабо интересовање за интерактивне игре
  • Ретко испољавање емоција према члановима породице
  • Склоност ка осамљивању
  • Неодазивање на име
  • Ретко гледа у предмет који држи друга особа
  • Аверзија према социјалном додиру
  • Ексцесивно стављање предмета у уста

Друга и трећа година

  • Абнормалан контакт погледом
  • Потешкоће социјалног референцирања
  • Снижено интересовање за другу децу
  • Ретка појава социјалног осмеха
  • Ретко гледање других особа
  • Изостанак фацијалне експресије
  • Ретко дељење емоција и задовољства са другима
  • Мањак интересовања за интерактивне игре
  • Ограничена функционална игра
  • Потешкоће са моторном имитацијом
  • Слаба вербална и невербална комуникација
  • Потешкоће у дељењу интересовања са другим особама (нпр. путем показивања кажипрстом, показивања и давања предмета)
  • Ретко одазивање на име
  • Потешкоће са адекватном реакцијом на комуникативне гестове (нпр. на показивање кажипрстом, показивање и давање предмета)
  • Користи друге особе као средства
  • Необична вокализација
  • Необични покрети шакама и прстима
  • Неодговарајућа употреба предмета
  • Репетитивна интересовања/игра
  • Необична сензорна понашања (хипо или хиперсензитивност на звукове, текстуре, укусе, визуелне стимулусе)

 

 

У једном домаћем ретроспективном истраживању, утврђено је да би специфични знаци поремећаја аутистичког спектра у првој години живота могли бити аверзија на додир, неодазивање на име, заинтересованост за одређене сензације и измењен контакт погледом. У другој години живота, знаци који би могли бити рани индикатори аутизма су слабо развијен говор, одсуство или мањак социјалних интеракција, ритуали, стереотипна понашања и интересовања, одсуство имитације и употребе гестова у комуникацији (Милачић-Видојевић, 2007).

Литература:

  1. Baron-Cohen, S., Wheelwright, S., Cox, A., Baird, G., Charman, T., Swettenham, J., … & Doehring, P. (2000). Early identification of autism by the Checklist for Autism in Toddlers (CHAT). Journal of the royal society of medicine, 93(10), 521-525.

2. Chawarska, K.,& Volkmar, F.(2005). Autism in infancy and early childhood. In F. R. Volkmar, R. Paul, A. Klin, & D. Cohen (Eds.) Handbook of autism and pervasive developmental disorders, volume 1: diagnosis, development, neurobiology, and behavior (pp. 223-246). John Wiley & Sons, Inc.: Hoboken, New Jersey.

3. Eikeseth, S. (2011). Intensive early intervention. In J. L. Matson, & P. Sturmey (Eds.) International handbook of autism and pervasive developmental disorders (pp. 321-338). Springer.

4. Milačić-Vidojević, I. (2007). Кako roditelji autistične dece prepoznaju rane promene u ponašanju? Psihijatrija danas, 39 (2), 155-167.

5. Zwaigenbaum, L., Bryson, S., & Garon, N. (2013). Early identification of autism spectrum disorders. Behavioural Brain Research, 251, 133-146.

Данијел Марковић

мастер дефектолог-олигофренолог

Лого-центар за развој и игру

Скрининг поремећаја аутистичког спектра

Скрининг је поступак детекције појединаца у одређеној популацији који су под ризиком за одређени поремећај (Zwaigenbaum, 2011). Америчка национална организација за промоцију здравља Светла будућност и Америчка академија педијатара (Bright futures/The American Academy of Pediatric, 2016) сматрају да би скрининг развојних поремећаја требало спровести у 9-ом, 18-ом и 30-ом месецу живота детета током редовних посета педијатру, а да би скрининг поремећаја аутистичког спектра посебно требало спровести, иницијално у 18-ом, а потом и у 24-ом месецу живота. Скрининг поремећаја аутистичког спектра би требало обавити и на захтев родитеља уколико су забринути за развој детета (Campbell, Scheil, & Hammond, 2016).

Процес скрининга би требало да обухвати два нивоа. На првом нивоу, сву децу из одређене популације би у службама примарне здравствене заштите требало подвргнути рутинском скринингу. На другом нивоу, децу за коју се утврди да су под ризиком, би требало упутити на свеобухватну процену која између осталог подразумева и употребу референтних дијагностичких тестова како би се потврдила или одбацила дијагноза поремећаја аутистичког спектра (Dixon, Granpeesheh, Tarbox, & Smith, 2011).

У даљем тексту биће речи о неколико инструмената који се користе за скрининг поремећаја аутистичког спектра.

Један од најраније конструисаних инструмената је The Checklist for Autism in Toddlers (CHAT, Baron-Cohen, Allen, & Gillberg, 1992). Намењен је скринингу деце на узрасту од 18 месеци. Један део чеклисте попуњавају родитељи, а други део лекар, односно особа која процењује дете на основу непосредне интеракције. Између осталих, садржи и пет кључних ајтема којима се утврђују присуство симболичке („кобајаги“) игре и протодекларативног показивања (дете кажипрстом показује другој особи на предмет или догађај од свог интересовања), затим способности усмеравања погледа ка показаном предмету и иницирања показивања на захтев друге особе. Децу која „падну“ (што значи да наведене способности нису присутне) на свих пет критичних ајтема или на ајтемима који испитују протодекларативно показивање и способност иницирања показивања на захтев, би након месец дана требало поново проценити CHAT-ом. Уколико се поновним скринингом добију истоветни резултати, онда би децу требало упутити на детаљну клиничку процену (Dixon et al., 2011).

The Modified Checklist for Autism in Todllers (M-CHAT, Robins, Fein, Barton, & Green, 2001) je модификована верзија CHAT-а. Користи се за скрининг деце на узрасту од 16 до 30 месеци. Инструмент у потпуности попуњавају родитељи. Међу осталим ајтемима, налазе се и шест тзв. критичних ајтема. Њима се испитују способности попут протодекларативног показивања, усмеравања погледа га показаном предмету, доношења предмета другим особама у циљу показивања, затим одазивање на име, интересовање за другу децу и имитација (Zwaigenbaum, 2009). Уколико дете „падне“ на два или више критичних ајтема, или на било која три, спроводи се додатни интервју са родитељима. Ако се и након тога потврде првобитни резултати скрининга, дете треба упутити на детаљну клиничку евалуацију (Robins, Fein, Marianne, Barton, & Green, 2001).

The Modified Checkilst for Autism in Todllers-Revised/Follow (M-CHAT-R/F, Robins, Fein, & Barton, 2009) је унапређена верзија M-CHAT-а, те стога ова два инструмента имају сличне ајтеме. Намењен је деци узраста од 16 до 30 месеци. Укупан скор у распону од 3 до 7 указује на то да постоји умерени ризик за поремећај аутистичког спектра. Са родитељима ове деце би требало обавити додатни интервју. Уколико и након тога, дете остане у категорији умереног ризика, требало би га упутити на свеобухватну дијагностичку процену. Укупан скор већи од 8 упућује на висок ризик за поремећај аутистичког спектра. Ову децу треба одмах упутити на детаљну дијагностичку процену (Campbell, Scheil, & Hammond, 2016).

The Baby and Infant Screen for Children with Autism Traits (BISCUIT, Matson, Boisjoli, & Wilkins, 2007) је скрининг инструмент који је намењен деци узраста од 17 до 37 месеци. Попуњава га процењивач, на основу разговора са родитељима. Први део инструмента служи за процену ризика за поремећај аутистичког спектра (Dixon et al., 2011). Садржи 62 ајтема којима се испитују постигнућа детета у областима социјализације, вербалне и невербалне комуникације. Такође, утврђује се и присуство репетитивних облика понашања и рестриктивних интересовања (Matson, Hattier, & Williams, 2012). Сву деца која на овом делу инструмента имају 17 поена или више, би требало упутити на детаљну клиничку процену. Другим делом се утврђује присуство коморбидних стања, попут хиперкинетичког синдрома са поремећајем пажње, тикова, опсесивно-компулзивног поремећаја, специфичних фобија и потешкоћа са исхраном и спавањем. Проблематична понашања као што су агресија, дисруптивност, самоповређивање и стереотипије региструју се трећим делом инструмента (Dixon et al., 2011).

Важно је истаћи да се поремећај аутистичког спектра неће дијагностиковати код све деце која имају лоша постигнућа на неком од скрининг инструмената. Познато је да су могући тзв. лажно позитивни случајеви, када свеобухватна дијагностичка процена покаже да дете не испуњава критеријуме за дијагнозу поремећаја аутистичког спектра, иако је током скрининга установљен ризик. Исто тако, могуће је и да се током скрининга за неку децу не установи ризик, а да детаљна дијагностичка процена укаже на присуство поремећаја аутистичког спектра. Некој деци код које је скринингом установљен ризик, касније ће бити дијагностикован неки други развојни поремећај, а не поремећај аутистичког спектра.

Значај ране детекција поремећаја аутистичког спектра је у томе што пружа могућност благовременог укључивања деце у ране интервентне програме (Zwaigenbaum, Bryson, & Gardon, 2013). Метод „чекај“ и „гледај да ли ће се развити поремећај аутистичког спектра“ је неразуман и потенцијално штетан (Koegel, Koegel, Ashbaugh, & Bradshaw, 2014), и никако не би требало да буде опција када се детектује ризик. Рану интервенцију би требало започети и пре постављања коначне дијагнозе (National Research Council, 2001), јер би она требало да буде усмерена више ка третирању присутних атипичних образаца развоја, него ка дијагностичкој категорији (Koegel et al., 2014).

Позитивни исходи ране и интензивне бихејвиоралне интервенције у погледу интелектуалног, социјалног, емоционалног и адаптивног функционисања су доказани у многим појединачним истраживањима и мета-аналитичким студијама (студије које анализирају резултате великог броја истраживања, на основу чега се генерише јединствен закључак) (Eikeseth, 2011). Рани интервентни програми намењени деци са поремећајем аутистичког спектра млађој од 36 месеци, који су засновани на интеграцији развојних и бихејвиоралних приступа доприносе унапређењу развојног коефицијента, адаптивних и језичких способности (Zwaigenbaum et al., 2015).

 

Литература:

1. Bright Futures., & American Academy of Pediatrics (2016). Recommendations for preventive pediatric health care. Retrieved from https://www.aap.org/en-us/Documents/periodicity_schedule.pdf

2. Campbell, J. M., Scheil, K. A., & Hammond, R. K. (2016). Screening methods. In J. L. Matson (Eds.) Handbook of assessment and diagnosis of autism spectrum disorder (pp.65-86). Springer.

3. Dixon, D. R., Granpeesheh, D., Tarbox, J., & Smith, M. N. (2011). Early detection of autism spectrum disorders. In In J. L. Matson, & P. Sturmey (Eds.) International handbook of autism and pervasive developmental disorders (pp. 197-214). Springer.

4. Koegel, L. K., Koegel, R. L., Ashbaugh, K., & Bradshaw, J. (2014). The importance of early identification and intervention for children with or at risk for autism spectrum disorders. International journal of speech-language pathology, 16 (1), 50-56.

5. Matson, J. L., Hattier, M. A., & Williams, L. W. (2012). How does relaxing the algorithm for autism affect DSM-V prevalence rates?. Journal of Autism and Developmental Disorders, 42 (8), 1549-1556.

6. National Research Council (US). Committee on Educational Interventions for Children with Autism (2001). Educating children with autism. Washington, DC: National Academies Press.

7. Robins, D. L., Fein, D., Barton, M. L., & Green, J. A. (2001). The Modified Checklist for Autism in Toddlers: an initial study investigating the early detection of autism and pervasive developmental disorders. Journal of autism and developmental disorders, 31 (2), 131-144.

8. Zwaigenbaum, L. (2011). Screening, risk, and early identification of autism spectrum disorders. In D. G. Amaral, G. Dawson, & D. H. Geschwind (Eds) Autism spectrum disorders (pp. 75-89). Oxford University Press.

9. Zwaigenbaum, L., Bauman, M. L., Choueiri, R., Kasari, C., Carter, A., Granpeesheh, D., … & Pierce, K. (2015). Early intervention for children with autism spectrum disorder under 3 years of age: recommendations for practice and research. Pediatrics, 136 (Supplement 1), S60-S81.

 

Данијел Марковић
мастер дефектолог-олигофренолог

„Лого-центар за развој и игру“