Terapeuti Logo centra započeli Marte Meo edukaciju

Dobra komunikacija je osnov svega. Što smo u njoj veštiji, što bolje slušamo I čujemo druge, to smo u mogućnosti da ih bolje shvatimo I da pomognemo onima kojima je pomoć potrebna. Ovo je nešto što je jako važno naročito kada su najmladji u pitanju. Bilo da govorimo o roditeljima, bakama, dekama, terapeutima – I kada “problema nema “ dobra komunikacija I povezanost sa decom daje im vetar u ledja I pomaže da izrastu I razviju se u srećne I stabilne ljude.

Terapeuti Logo centra započeli su edukaciju za Marte Meo praktičare. Cilj edukacije je dodatno poboljšati kvalitet komunikacije sa decom i roditeljima. Obuku vodi gospodja Silvija Philipps Reichherzer koja je za tu priliku doputovala iz Zagreba. Olivera Vilimanović joj pomaže i daje sugestije terapeutima kako najbolje da usvoje element praćenja i čekanja, stalnom analizom interakcije tereapeut-dete na tretmanu.

Pred nama je put učenja u čemu uživamo. Znanje je moć! Radujemo se novim stvarima koje ćemo naučiti i jedva čekamo da ih primenimo u svakodnevnom radu sa decom!

Šta je tačno Marte Meo?

Objašnjava Olivera Vilimanović

Marte Meo je latinski izraz kojim se kaže “svojim vlastitim snagama“. Roditelji se brinu o tome kako da budu dobro povezani sa svojim detetom i često se pitaju “Gde samo pogrešili?” kada veza nije kako treba.

Pomaganje drugima da svojim vlastitim snagama održavaju kvalitetnu komunikaciju je kao metoda prirodne podrške razvoju, otkrila i razvila Maria Aarts, socijalni pedagog iz Holandije. Ona je razvila način podučavanja i mrežu stručnjaka koji se bave Marte Meom. Marte Meo je u Beogradu počela podučavati Silvija Philipps Reichherzer.

Ono čime se bavimo učeći Marte Meo je kako da lako uočimo i naglasimo dobre momente u komunikaciji. Da bismo postigli da neko napreduje svojim vlastitim snagama moramo ovladati veštinom da uočimo i najmanji pozitivni segment komunikacije. To se ne može realizovati bez snimanja interakcije i detaljne analize komunikacijskih procesa. Primena Marte Meo pristupa olakšava komunikaciju. Meni kao logopedu je olakšala interakciju sa decom. Od kada primenjujem Marte Meo počela sam fokusirano pratiti ono što dete može Sada i Tu. Intenziviranjem toga da samo pratim ono šta dete može, podržavam ga i dolazim u ravan detetovog razvoja. To mi je dalo potpuno novi vidik.

Nučila sam da je polazna tačka na kojoj se temelji Marte Meo kretanje od mesta na kojem je dete i gradjenje onim sposobnostima koje dete poseduje kao i pomaganje detetu da razvije svoj sledeći korak u razvoju. Primenjujući Marte Meo mogu jasno definisati prirodne elemente razvoja koju su konkretni, svakodnevni delovi uspešne komunikacije. Za svaki Marte Meo element mogu odrediti: Kada se nešto radi? Šta se radi? i Zašto se nešto radi? Tako dobijam jasnu sliku kako da popravimo našu/nečiju vlastitu interakcju. Sada kada sam na edukaciji za Marte Meo terapeuta mogu, kada  uočim da u nečijoj komunikacij nedostaje neki Marte Meo element, a to je onaj kojim se vlastitim snagama prirodno pomaže razvoj, potaknuti njegovo korišćenje. To potpuno osvešteno poznavanje elemenata ponašanja koji podupiru druge da napreduju vlastitim snagama deluje tako da se dobro osećam. Vežbanje da se naglašavaju dobri momenti čini da je takvih dobrih momenta sve više.

U svim kulturama sveta majka i dete uspostavljaju kontakt na isti način. Na ovo treba da obratite pažnju

Kako beba uspostavlja komunikaciju sa majkom, koliko treba da smo posvećeni praćenju ove komunikacije u prvim mesecima života bebe?

Pogled je prvi način uspostavljanja komunikacija mame i bebe

 

 

Stručnjaci sa portala “Trudnoća i zdravlje” kažu da je interakcija majke i deteta putem pogleda, pokreta i osmeha početak učenja prvih obrazaca komunikacije. Najvažniji trenutak razvoja je kada se majka i beba gledaju.

Istraživači su ustanovili da se kontakti među ljudima odvijaju po određenim obrascima. Interakcija majke i deteta putem pogleda, pokreta i osmeha je početak učenja prvih obrazaca komunikacije i dešava se na identičan način u svim kulturama bez obzira na obrazovanje, nacionalnu ili versku pripadnost.

 

Pogled, najvažniji trenutak majke i deteta

 

Najvažniji trenutak razvoja je kada se majka i dete gledaju. Tada se dete a i majka hrane informacijom ljubavi i uče jedni od drugih. Dete u tim trenucima čita od majke prve informacije koje će kasnije upotrebiti za zadovoljenje svojih potreba, za iskazivanje zadovoljstva i nezadovoljstva.

 

Roditelji koji su izloženi stresu se ne mogu prepustiti prirodnom obrascu komunikacije i neće se namestiti na optimalnoj udaljenosti i uspostaviti adekvatan kontakt pogledom. Biće teško uhvatiti tačku zajedničkog pogleda kada se uspostavlja komunikacija i aktivnost koja pokreće razvoj vaše bebe.

 

Neurolog Vernon Mauntaksi je pronašao neurone ogledala pre 60 godina, koji se nalaze u frontalnom režnju i nazvao ih motornim neuronima. Majmun koji ne jede aktivira iste neurone kao da jede samo kada posmatra drugog majmuna koji jede. Dakle grupa moždanih neurona se aktivira samo posmatranjem aktivnosti kao da se aktivnost izvodi, kasnije je to potvrdio i dokazao italijalnski neurolog Đakomo Ricolatije. To potvrđuje činjenicu zbog čega zevamo kada gledamo da neko zeva, postajemo nerovozni kada je neko u našem okruženju nervozan, smejemo se kad se neko smeje, iskreno ili plačemo kada gledamo tužan film.

 

Treba imati na umu kojim informacijama hranimo našu bebu koja ljubopitljivo gleda u nas i upija kao sunđer. Kada dete gleda osobu koja mu se smeši, njegovi ogledalski neuroni pripremaju njegovo lice za osmeh. Ogledalski neuroni pomažu detetu da pripremi svoje mišiće lica i usta za izgovaranje glasova koje izgovaraju roditelji kako bi vežbao govor i kasnije usvojio jezik.

 

Kada dete gleda osobu koja mu se smeši, njegovo lice se priprema za osmeh

 

Informacije koje dete prima i usvaja u cilju opstanka i usvajanje prvih socijalnih obrazaca se dobijaju putem:

 

– kontakta očima

– facijalne ekspresije (hranjenje-širom otvorena usta, širom otvorene oči, osmeh, čudjenje…)

– pokreta tela – najpre šake/ruke majke u cilju sigurnosti, a zatim i ispitivanje svoje šake unošenjem u središnju liniju i u predeo ispred vidnog polja, pokreta glave majke…

Uz prve informacije koje su neverbalne, nadovezuje se verbalna informacija, tačnije govor.

 

Kontakt očima

U prvim mesecima života, kontakt očima predstavlja jedan od bitnih oblika komunikacije na osnovu kojeg dete može da pročita poruku koju mu majka šalje. Ako je beba uznemirena i ne ume da se smiri, kada uhvati kontakt očima sa majkom, beba postaje u trenutku smirena.

Kontakt očima vremenom postaje nezaobilazan oblik socijalnog ponašanja iz koga se čitaju namere, osećanja našeg sagovornika, ali ostaje samo deo komunikacije jer se razvija govor.

Kako bi roditelji podstakli kontakt pogledom, potrebno je pažnju usmeriti na to gde beba gleda i duže je posmatrati.

 

Na tom putu podsticaja potrebno je uočavati sledeće momente: gde beba gleda i koliko se zadržava, dok gleda, imenovati melodično ono što beba gleda; osmehivati se širom otvorenih očiju i usta, oduševljeno i čekati da beba uhvati vaš pogled. Kada vas beba gleda, gledajte i vi nju i produžite kontakt, prateći je. Izgovarajte: “Ooooo, pa ti mene gledaš, gledaš mamu, daaaaaa.” Pokažite bebi da je važno to gde gleda imenujući i obraćajući pažnju menjajući stalno intonaciju govora. Pokazujte prstom-pokazni gest gde dete gleda i podignite predmet-dozvolite mu da ga prati dok ga vi pomerate i osmehujete se. Sakrijte svoje lice i izgovarajte: “Nema mame”, otvorite šakama lice i osmehnite se: “Aaaa tu je mama”… izazivajte stalnu pažnju i usmerenost na vaše lice.

 

To je jedan od prvih kontakata koji se uspostavlja u socijalnom polju – posvetite mu pažnju. Kada nam se neko dapadne, imamo potrebu da tu osobu često gledamo i hvatamo njen pogled, to je tako prirodno. U prvim mesecima zaljubljenosti ne bi ništa drugo radili nego lovili pogled našeg partnera-tada dobijamo ogromnu energiju, tako je i sa našim bebama, isto se osećaju kada ih mi gledamo jer su prosto oduševljene nama.

 

Dozvolite bebi da bude oduševljena i da uči putem vašeg zadovoljnog i srećnog lica.

 

 

Olivera Vilimanović, dipl. defektolog i logoped / Trudnoća i zdravlje