Predlozi igara – stimulacija razvoja deteta od 2. do 3. godine

Vaše dete  ima dve godine,  trči, penje se, šutira loptu i stalno je aktivno, a vi ste u panici da mu se nešto neprijatno ne dogodi. Opustite se, njihov razvoj je na pravom putu i u pokretima je ključ motoričkog, kognitivnog i govorno-jezičkog razvoja.

Predlozi igara logopeda za razvoj dece od druge do treće godine (3)

To je put na kome dete istražuje predmete, dovodi ih u međusobnu vezu a vi budite u pripravnosti da mu obezbedite dovoljno materijala za bezbrižnu igru koja ga vodi putem razvoja:

  • Uzmite veliku kutiju u koju ćete se sakriti. Napravite rupice na kutiji (različitih boja i oblika) i pokažite kako može da uparuje boje i oblike, ubacije ih unutra, dok ste Vi u kutiji. Osmislite igru napada a Vi nemate gde, u klopci ste.
  • Uzmite perle različith oblika i veličina i strune za pecanje, pravite zajedno ogrlicu za Vas, kucu, medu.
  • Napravite stazu od katrona kojom će hodati, a da ne upadne u jezero koje je svuda oko staze. Motivišite Vaše dete da hoda stazom i pronalazi razne predmete. Predmete možete sakriti pod jastuk ili papir i da ih ubacije u korpu koja je kod Vas.
  • Napravite prepreke na stazi koje se moraju preskakati i motivišite dete da je na kraju staze omiljena životinja-predmet u opasnosti a on je neustarišivi vitez (ili princeza),  koji će joj pomoći.
  • Uzmite 4 plastične tegle i probušite poklopac, (naprvite krug i ravnu liniju), dajte detetu žetone i štapiće u različitim bojama i pokažite mu kako da klasifikuje npr. ovde je park gde se igraju žuti štapići a u ovoj crveni krugovi…. Hajde da im pomognemo kako bi imali više drugara.
  • Napravite oblik glave od kartona i isecite pojedine delove oči, uši, usta, stavite na pod isečeni oblik glave i motivišite dete: “upomoć ja ništa ne vidim, gde su moje oči, gladan sam daj mi usta, hoću da jedem“ i pomozite detetu da nađe delove tela koji nedostaju.
  • Stavite stolice u krug da naslon  bude okrenut ka unutra i igrajte se jurke, Vi bežite a dete vas juri, kada je blizu Vi se popnite na stolicu pa nastavite da bežite, motivišite ga da se popne a vi skočite. Recite da je na jednoj stolici sakriven njegov omiljeni predmet i da mora polako da hoda kako ga ne bi uplašio a onda ga ubrzajte – pa opet polako.

Predlozi igara logopeda za razvoj dece od druge do treće godine (4)

 

Pri ovakvim igrama govorite glasno pa tiho, hodajte brzo pa polako, nosite nešto teško i spustite se do poda od težine pa lako, hodajte uspravljene glave, izvucite ispod tepiha nešto mokro ili ljigavo pa suvo i pravite prenaglašene grimase lice koje odgovaraju emocijama imenujući kakvo je nešto.

 

  • Takmičite se ko više kockica ubaci u 2 kutije, jedna je vaša, pa upoređujete ko ima više kockica a ko manje.
  • Učite dete da sluša, recite da je u stanu Petar Pan i da morate da zatvorite oči i pokušate da ga čujete: opisujte sa detetom šta čujete, recite: ja čujem zujanje kompijutera, čujem auto napolju šta ti čuješ… nešto je šušnulo pored stola, ispod stolice, iza kreveta i tražite Petra Pana.
  • Uzmite jedan džak i ubacite predmete različite veličine, teksture, namene i igrajte se pogađanja.

„Nešto sam napipala meko je, malo je, da li je to zeka, ima duge uši,  hajde ti da staviš ruku unutra, možda pogodimo ko je to?“

  • Idite kod stolara i zamolite ga da vam napravi različite oblike od drveta (pravougaonik, kvadrat, trougao, krug) i podelite uloge pri gradnji. „Hajde da napravimo veliku kuću ko će šta da radi, mogu li ja da ti donosim male kocke, a šta ćes ti da radiš?“
  • Ubodite štapiće različith boja u karton i pokušajte sa olovkom da spojite iste boje štapića. „Moramo zeku da odvedemo do kuće, on je došao u žutu kućicu kod mame i njegova je žuta, hajde da je nađemo i odvedemo zeku.“ Dete ne mora da imenuje boju ali može da prepoznaje isto i uparuje iste predmete, oblike.
  • Isecite krugove od kartona i skakućite sa jednog na drugi kao zeka, ispod svakog kruga može biti jedna slika koju će dete da imenuje i kaže čemu služi predmet na slici. Npr. Nasao sam jabuku, jabuku jedemo…i ide dalje dok ne otkrije šta se nalazi ispod svakog kruga.
  • Uhvatite dete za noge kako bi hodao na rukama i sklanjao prepreke na koje nailazi sa strane. Imenujte i glumite pri svakoj aktivnosti.

Muzički program za bebeImenujte vašem detetu šta radi, kuda se kreće i gde se nalazi, podstaknite ga da imenuje svoje namere i da vam objašnjava šta radi, priključite se njegvoj zamišljenoj igri i postepeno uvodite predlog igre ali vrlo oprezno jer je važno stimulisati kreativnost deteta u ranom uzrastu.

 

Master defektolog, logoped Marte Meo terapeut

Novi testovni materijali!

NOVO!!!

 

U okviru procene razvoja govora i jezika, Logo-centar za razvoj i igru, primenjuje standardizovane merne instrumente. Testiranje se sprovodi besplatno i traje do 2h, nakon toga se dobija izvestaj o  proceni aktuelnih, govorno jezičkih sposobnosti.  Testovni materijal primenjuje obučen, sertifikovan terapeut za rad sa dugogodišnjem iskustvom u radu sa decom.

Testovni materijali:

Nove Reynell razvojne jezičke lestivice /NRDLS-HR su jezička baterija testova namenjena logopedima u cilju procene jezičke sposobnosti na planu razumevanja govora i govorne produkcije kod dece od 2 do 7,6 god. Procenjuje jezičke sposobnosti od pojedinačnih reči do produkcije složenih sintaksičkih stuktura, slaganje reči u rečenici, upotrebu gramatičkih pravila,  procenjuje  i sposobnost inferencijalnog zaključivanja (zaključivanje na osnovu slikovnog materijala) čime se procenjuju metajezičke sposobnosti deteta. Test se sastoji iz dva dela. Prvi deo procenjuje razumevanje govora a drugi deo govornu produkciju.

 

Peabody slikovni test rječnika – PPVT-III-HR

PPVT-III je test široke primene, najčešće se koristi kao mera poznavanja rečnika. Test meri verbalnu sposobnost i receptivno poznavanje rečnika. Može se koristiti kao: trijažni postupak za proveru verbalnih sposobnosti dece i odraslih ,procenu nadarenosti. Ne zahteva čitanje i pisanje i lak je za primenu. Pogodan je za primenu kod osoba sa različitim poteškoćama: autizam, cerebralna paraliza, vizuelno-perceptivni poremećaju i slično. Sastoji se od 17 oblasti po 12 zadataka. Zadaci su poredjani od lakših ka težim. Svaki zadatak se sastoji od 4 crno bele ilustracije koje ispitivač pokazuje detetu  a da pri tom izgovara jednu frazu ili reč koja je ključna. Zadatak je da se pokaze slika koja odgovara izgovornoj frazi, reči.

Ispitivanje traje do 15 min. a primenjuje se za decu od 2,5 godina pa do iznad 90 godina.

 

KOMUNIKACIJSKE LESTVICE – KORALJE

Koraljama se prikupljaju podaci o jezičkom razviju deteta od prvog gesta, preko širenja rečnika do razvija gramatike. Sastoji se od dva dela.

Prvim delom se prikupljaju podaci počev od prvog gesta preko širenja rečnika od 8. do 16.meseca. Procenjuje detetovo razumevanje, neverbalnu komunikaciju koja prethodi govoru, do pojave prvih reči.

Drugi deo testa prikuplja podatke od aktivnog širenja rečnika do formiranja prvih rečenica od 16. do 30. meseca. Procenjuje aktivnu upotrebu reči, upotrebu sintakse i morfologije.

Rani razvoj govora i kako kreirati stimulativno okrženje

Još dok je u maminom stomaku, beba priprema svoja čula za spoljašnji svet. Već u 25. nedelji života beba registruje zvukove iz okruženja i to dublje i niže frekvencije.

Poželjno je da se očevi i mame  što češće obraćaju bebi u stomaku, jer joj tako  stimulišu razvoj  čula sluha. Važno da uspostavite kontakt sa svojom bebom u prenatalnom periodu i možda, pošto je beba i za to sasvim opremljena uvedete i muziku u njen život. Pevajte joj i pričajte!

Senzorna iskustva novorodjenčeta i bebe, oblikuju percepciju i odgovor na draži iz okruženja. Kod beba očekivanog razvoja, odvijaju se nesmetani procesi prijema i obrade senzornih informacija.

kako-da-pomognemo-da-beba-lakse-progovori-kada-beba-guce-prica-sa-nama-clanak-1

Šta nam beba kaže kada guče?

Od vaše bebe sa 2 meseca  već očekujete da guče, peva vokale: „ooo“, „eee“.

Tada se nadovezujete na pevanje vokala, vi pevate sa njom i pravite kombinacije vokala koje beba produkuje. Beba u ovom uzrastu reaguje na različite intonacije roditelja i okreće glavu ka izvoru zvuka, počinje razvoj socijalnog osmeha i razvoj kooridnacije oko-ruka uvodeći ruku u vidno polje. Ovo je period koji ne treba propuštati i svakodnevno uključivati šarene, mekane, zvučne igračke u interakciji sa vašom bebom. Beba nam gukanjem saopštava da li joj je prijatno ili neprijatno u našem okruženju.  Koristite različite modulacije glasa, osmehujete se i čekajte da beba počne a vi se samo nadovežete na bebinu vokalnu igru.

Oko 4. meseca se beba oglašava gukanjem kada čuje majčin glas tako što koristi glasove k,g u kombinaciji sa vokalima. Rodetelji na tom uzrastu prate svoje dete potrvđujući gukanje i najavljuju aktivnosti koje detetu nisu ugodne: ako beba ne voli – kupanje, presvlačenje, osmehom i pevušenjem. Majka u tom uzrastu bebe, imenuje aktivnosti koje se neposredno odvijaju i u kojima beba učestvuje.

kako-da-pomognemo-da-beba-lakse-progovori-kada-beba-guce-prica-sa-nama-clanak-2

U 10.mesecu beba se ljuti,  zahteva, pokazuje kažiprstom šta želi, izmišlja reči. U ovoj fazi je najvažnije imenovanje svega što se nalazi u bebinom okruženju i imenovanje aktivnosti kojima beba menja situacije: baca, kucka, puni i prosipa, igre skrivanja. Imenovanje kraćim i jednosavnim rečima/rečenicama, naglašavajući svaki slog daje značenje trenutnoj aktivnosti i bebi pomaže da produkuje i razume govor.  Ovo je period za inenzivno širenje pasivnog rečnika i pripremu bebe za prve reči.

Prve reči se javljaju u 12. mesecu kada dete i dalje brblja, koristi se gestovima i izgovara jednostavne reči u kojima se slogovi ponavljaju: mama, tata, baba, pa-pa.

Kako bi pomogli vašem detetu da razume govor i na vreme počne da koristi prve reči pričajte sa njim o trenutnim aktivnostima koristeći skraćene i intonacijski podešene reči tako da vas beba razume, posmatrajte njenu reakciju i čekajte odgovor.

Zauzmite dovoljnu distancu kako bi beba videla vaše lice, osmehujte se i širite oči pri promeni glasova koje takođe beba može da produkuje. Vaša beba uživa da sluša pesmice i putem muzike se najbolje stimuliše razvoj. Pevajte jednostavne pesmice i stihove koji se ponavljaju. Koristite udaraljke, ritmičke pesmice, razbrajalice jer na taj način razvijate dobru bazu komunikacije i poverenja sa vašom bebom. Najvažnije je da se vi zabavljate a samom tim će i vašoj bebi biti prijatno.

ABOUT AUTHOR

Master logoped, defektolog i Marte Meo praktičar

Govorno-jezički razvoj od druge do treće godine

Vaše dete  ima dve godine,  trči, penje se, šutira loptu i stalno je aktivno, a vi ste u panici da mu se nešto neprijatno ne dogodi. Opustite se, njihov razvoj je na pravom putu i u pokretima je ključ motoričkog, kognitivnog i govorno-jezičkog razvoja.

To je put na kome dete istražuje predmete, dovodi ih u međusobnu vezu a vi budite u pripravnosti da mu obezbedite dovoljno materijala za bezbrižnu igru koja ga vodi putem razvoja:

  • Uzmite veliku kutiju u koju ćete se sakriti. Napravite rupice na kutiji (različitih boja i oblika) i pokažite kako može da uparuje boje i oblike, ubacije ih unutra, dok ste Vi u kutiji. Osmislite igru napada a Vi nemate gde, u klopci ste.
  • Uzmite perle različith oblika i veličina i strune za pecanje, pravite zajedno ogrlicu za Vas, kucu, medu.
  • Napravite stazu od katrona kojom će hodati, a da ne upadne u jezero koje je svuda oko staze. Motivišite Vaše dete da hoda stazom i pronalazi razne predmete. Predmete možete sakriti pod jastuk ili papir i da ih ubacije u korpu koja je kod Vas.
  • Napravite prepreke na stazi koje se moraju preskakati i motivišite dete da je na kraju staze omiljena životinja-predmet u opasnosti a on je neustarišivi vitez (ili princeza),  koji će joj pomoći.

za-stimulaciju-razvoja-deteta-od-druge-do-trece-godine-clanak-1

  • Uzmite 4 plastične tegle i probušite poklopac, (naprvite krug i ravnu liniju), dajte detetu žetone i štapiće u različitim bojama i pokažite mu kako da klasifikuje npr. ovde je park gde se igraju žuti štapići a u ovoj crveni krugovi…. Hajde da im pomognemo kako bi imali više drugara.
  • Napravite oblik glave od kartona i isecite pojedine delove oči, uši, usta, stavite na pod isečeni oblik glave i motivišite dete: “upomoć ja ništa ne vidim, gde su moje oči, gladan sam daj mi usta, hoću da jedem“ i pomozite detetu da nađe delove tela koji nedostaju.
  • Stavite stolice u krug da naslon  bude okrenut ka unutra i igrajte se jurke, Vi bežite a dete vas juri, kada je blizu Vi se popnite na stolicu pa nastavite da bežite, motivišite ga da se popne a vi skočite. Recite da je na jednoj stolici sakriven njegov omiljeni predmet i da mora polako da hoda kako ga ne bi uplašio a onda ga ubrzajte – pa opet polako.

za-stimulaciju-razvoja-deteta-od-druge-do-trece-godine-clanak-2

Pri ovakvim igrama govorite glasno pa tiho, hodajte brzo pa polako, nosite nešto teško i spustite se do poda od težine pa lako, hodajte uspravljene glave, izvucite ispod tepiha nešto mokro ili ljigavo pa suvo i pravite prenaglašene grimase lice koje odgovaraju emocijama imenujući kakvo je nešto.

za-stimulaciju-razvoja-deteta-od-druge-do-trece-godine-clanak-3

  • Takmičite se ko više kockica ubaci u 2 kutije, jedna je vaša, pa upoređujete ko ima više kockica a ko manje.
  • Učite dete da sluša, recite da je u stanu Petar Pan i da morate da zatvorite oči i pokušate da ga čujete: opisujte sa detetom šta čujete, recite: ja čujem zujanje kompijutera, čujem auto napolju šta ti čuješ… nešto je šušnulo pored stola, ispod stolice, iza kreveta i tražite Petra Pana.
  • Uzmite jedan džak i ubacite predmete različite veličine, teksture, namene i igrajte se pogađanja.

„Nešto sam napipala meko je, malo je, da li je to zeka, ima duge uši,  hajde ti da staviš ruku unutra, možda pogodimo ko je to?“

  • Idite kod stolara i zamolite ga da vam napravi različite oblike od drveta (pravougaonik, kvadrat, trougao, krug) i podelite uloge pri gradnji. „Hajde da napravimo veliku kuću ko će šta da radi, mogu li ja da ti donosim male kocke, a šta ćes ti da radiš?“
  • Ubodite štapiće različith boja u karton i pokušajte sa olovkom da spojite iste boje štapića. „Moramo zeku da odvedemo do kuće, on je došao u žutu kućicu kod mame i njegova je žuta, hajde da je nađemo i odvedemo zeku.“ Dete ne mora da imenuje boju ali može da prepoznaje isto i uparuje iste predmete, oblike.
  • Isecite krugove od kartona i skakućite sa jednog na drugi kao zeka, ispod svakog kruga može biti jedna slika koju će dete da imenuje i kaže čemu služi predmet na slici. Npr. Nasao sam jabuku, jabuku jedemo…i ide dalje dok ne otkrije šta se nalazi ispod svakog kruga.
  • Uhvatite dete za noge kako bi hodao na rukama i sklanjao prepreke na koje nailazi sa strane. Imenujte i glumite pri svakoj aktivnosti.

za-stimulaciju-razvoja-deteta-od-druge-do-trece-godine-clanak-4

Imenujte vašem detetu šta radi, kuda se kreće i gde se nalazi, podstaknite ga da imenuje svoje namere i da vam objašnjava šta radi, priključite se njegvoj zamišljenoj igri i postepeno uvodite predlog igre ali vrlo oprezno jer je važno stimulisati kreativnost deteta u ranom uzrastu.

SHARE.

ABOUT AUTHOR

Master logoped, defektolog i Marte Meo praktičar

Govorni razvoj od rođenja do prvog rođendana

Majčin glas je najbolji pokretač  razvoja pažnje već kod odojčadi od nekoliko dana. Odojčad pokazuju veliki raspon auditivnih sposobnosti.  Mnogi eksperimenti su dokazali da puštanjem različitih zvukova u uzrastu od samo nekoliko dana, majčin glas pobuđuje bebu da usredsredi pažnju. 

Neka druga istaživanja govore da već u prve dve nedelje bebu više interesuje ljudski glas od drugih zvukova koji su paraleleno puštani. Sve ovo je dovelo istraživače do jednog zaključka – auditivno vežbanje mora da počne još u utrobi tj.u toku intrauterinog razvoja.

Neki istraživači P.D. Ajmas i drugi su dokazali da jednomesečne bebe prave kategorijske razlike između suglasničkih slogova koji se razlikuju po zvučnosti nprimer, pa i ba. Kada se sukcesivno beba izlaze istom slogu ne dolazi do reakcije a kada se izlaže naizmenično različitim slogovima reakcija je očigledna. Posmatran je refleks sisanja (jednoličnost ili promena inteziteta sisanja). Iz svega proizilaze uverenja da se deca rađaju sa osetljivim centrima koji prepoznaju različita akustička svojstva.

To nam govori da je naša veza sa bebom još intrauterino izuzetno jaka i da trudnoću tretiramo kao da imamo već rođenu bebu kojoj se obraćamo, pričamo, pevamo, šetamo, smejemo se i radujemo sa njom.

Dobra osnova za učenje i pozitivna stimulacija intrauterinog razvoja su: emocije majke u trudnoći, radost, fizička aktivnost, boravak u prijatnom okruženju sa divnom muzikom, smeh sa prijateljima, porodična okupljanja, razgovori, boravak u prirodi.

Od momenta prvog kontakta sa Vašom bebom, intuitivno je učite razumevanju i govoru.

Prvi kontakt učenje, kako?

Uzimate vašu bebu u ruke i govorite joj, imenujete njenu gestikulaciju, povezujete  je sa potrebom „oooo pa ti si gladan/a, daaa mama je tu, hladno ti je, boli te stomačić, mama će da ti donese…“ i na taj način razvijate razumevanje, dajući značenje trenutnim aktivnostima i potrebama.

To se odvija na nesvesnom nivou kod svake majke dakle priroda je podarila modele koji na neposredan način bez obuke podstiču razvoj. Majke ponavljaju/oponašaju biološke šumove (podrigivanje, kijanje, sisanje, gutanje, kašljanje) sve što dete proizvede još nezrelim organima za disanje/varenje, upotrebu glasnih žica i tako podstiču razumevanje i intenzivnu upotrebu organa koji će kasnije razvojem postati baza govornog mehanizma.

U cilju vežbanja i pripreme za govor u ranom uzrastu:

  • glasne žice jako vibriraju a visina glasa opada sa svakom pulsacijom,
  • uzvici gladi i bola su slični i dugo traju uz tendenciju da je uzvik bola napetiji i duže traje.
  • uzvici nelagodnosti su ritmični i javljaju se sa pauzama a i traju kraće oko pola sekunde dok su vegetativni zvuci još kraći (zvukovi slični suglasnicima).

Navedene aktivnosti u prvih 8 nedelja su od velikog uticaja za kasniji razvoj govora jer vežbaju vazdušne mehanizme i upotrebu glasnih žica, pripremaju se za govor. U ovom uzrastu majka podstiče bazu kasnije fazične komunikacije sa svojim detetom.

Nučite dete da razume svoje ponašanje i da mu značenje, kako?

Majka gestikulaciji i vokalizaciji daje značenje i tumači namere i potrebe svoje bebe. U nameri da dete podrigne npr. majka koristi veliki broj dijaloških modela komunikacije, pitanja/odgovora, umirujućih glasova u cilju opuštanja bebe i na taj način daje bazu kasnijoj dijaloškoj razmeni. Postavlja pitanja pa pravi pauzu, kao da daje detetu priliku da odgovori, pozdravlja svoje dete svaki put kada im se pogledi susretnu, ona je sa svojim detetom u stalnoj verbalnoj interakciji u situacijama koje to zahtevaju dok u situacijama kada se beba hrani majke se osmehuju bez iniciranja komunikacije koja sadrži pitanja. Na ovaj način dete se uči fazičnosti komunikacije koja je osnov kasnijih razgovora.

Između drugog i četvrtog meseca odojčad počinju da reaguju na različite tonove glasa (ljutite, umiljate, vesele tonove), tada se pojavljuju prvi grleni smeh i gukanje. Tada se jezik kreće vertikalalno i horizontalno i glasne žice se upotrebljavaju u koordinaciji sa njima.

U ovoj fazi majčin govor postaje intonacijski raznovrsniji i rečenice duže. Majka imenuje emociju koju dete ispoljava „oooo pa ti si srećna, daa lepo si ručkila, sada je moja beba sita, i mama je srećna, hahahaha, da smejemo se, ti si moj slatkiš…“Rečenice su kratke, intonacijski adekvatne situaciji uz melodičnost pri izgovoru i akcentovanju pojedinih slogova kada želimo nešto da naglasimo.

U ovom uzrastu se nadovezujete na detetove pokrete jezika i imitirate ga pokušavajući da ovu aktivnost pretvorite u igru i razmenu emocija/pokreta a time utičete na pripremu jezika za govor.

Oko petog meseca dete počninje intenzivno da se interesuje za okolinu posmatra sve što je u pokretu, istražuje predmete koje uzima u ruku (udara, lupka, trese).

Neophodno je omogućiti dovoljno mekanih igračkica koje svetle/pevaju, kako bi beba dobila dovoljno auditivnih i vizuelnih stimulusa koji podstiču razvoj. U ovom uzrastu bebe, majka usmerava pogled ka predmetima i prati pogled deteta. Tog momenta kreće istraživanje kome se majka sa radošću pridružuje imenujući sve što dete uzme u ruku i aktivnost koja se neposredno odigrava. Tada majka postaje glasnija, intonacija prenaglašena, ponavlja iste rečenice više puta vezujući ih za situaciju. Majka svaki put postavlja više ciljeve i tako stimuliše razvoj kod svoje bebe.

Kako?

Majka najpre reaguje na svaki zvuk koji dete produkuje a kasnije reaguje samo na zvukove sa intonacijom u cilju komunikacje, da bi vremenom zanemarila reagovanje na zvukove i intuitivno obraćala pažnju samo na složenije iskaze.

Onda počinje da obraća pažnju samo na slogove koji se ponavljaju a nakon toga se fokusira samo na nove oblike detetovih govornih sposobnosti a zanemaruje prevaziđene modele komunikacije. Na taj način mi od naše bebe stalno tražimo više i nesvesno stimulišemo razvoj potkrepljujući samo nove oblike govornog ponašanja koji su složeniji od predhodnih.

Oko šestog meseca, različiti iskazi počinju da se vezuju za odgovarajuće situacije. Beba pokazuje prstom na pitanje „gde“, tapše ručicama kada čuje pesmicu „taši-taši“, mnoga deca prepoznaju članove porodice nakon izgovorenog imena okreću se ka njima, razumeju zabranu „ne“ prestaju sa započetom aktivnosti ili u cilju interakcije idu ka mestu zabrane gledajući Vašu reakciju.

H. Benedikt je u jednom istraživanju potvrdio da beba razume dvadesetak reči na kraju prve godine. Razumevanje bar dvadesetak reči u svim slučajevima je bilo bar mesec dana pre pojave prve reči.

Oko šestog meseca Vaše bebe, pažnja je usmerena na duge struktuirane slogove koji se ponavljaju i imaju ulogu komunikacje.

Tada majka sluša bebu ponavlja njene slogove i nadovezuje se kompleksnijim formama i slogovima čija su baza svi glasovi koje dete produkuje u tom uzrastu.

Od osmog meseca vaša beba privlači pažnju drugih sa svojim pokretima ruke i posmatranjem odraslih dok razgovaraju. Tada je pažnja usmerena na učenje/razumevanje ponašanja odraslih i usvajanje načina na koji beba skreće pažnju na sebe.

Kada obrćate pažnju na aktivnosi bebe u ovom uzrastu, imenujete joj , potvrđujete njeno ponašanje,  razvijate joj samopouzdanje i učite na koji način će reagovati i privući vašu pažnju.

Dakle pre pojave prve reči Vaša beba je puno toga naučila posmatrajući Vas, Vaše interakcije, Vaš govor, odgovor na njeno ponašanje i zato je važno da obatite pažnju na sve navedene momente koji će podstaći razumevanje govora  a samom tim i pojavu prve reči.

RAZVOJNA DISLEKSIJA – POTEŠKOĆE ČITANJA

 

Knjige, internet, časopisi, leksikoni, udžbenici su osnova za sticanje gotovo celokupnog znanja. U školama kroz proces čitanja različitih gradiva mi usvajamo akademske veštine kako bi dosegli krajnji nivo diplome.

Iako usvajanje čitanja deluje lako i većina đaka nauči da čita već tokom prvog ili drugog razreda osnovne škole, samo učenje čitanja prolazi kroz određene faze i kod jednog broja dece (3-6%) ostrane u manjoj ili većoj meri neuspešno.

U toku svog dugogodišnjeg rada najčešće su mi se za pomoć obraćali roditelji dece, koja pohađaju peti, šesti, sedmi razred osnovne škole sa evidentnim problemima čitanja i vrlo lošim ocenama u školi. Na moje pitanje zašto se nisu ranije obratili za pomoć, dobijala sam odgovor da  im je dete lenjo i da neće da čita/uči.

 

ŠTA JE RAZVOJNA DISLEKSIJA?

 

Razvojna disleksija je teškoća usvajanja čitanja, ili preciznije, to je poremećaj povezan sa načinom na koji se ova sposobnost razvija kod dece koja imaju prosečnu ili iznad prosečnu inteligenciju.

 

KOJI SU ZNACI KOJI UKAZUJU DA VAŠE DETE IMA RAZVOJNU DISLEKSIJU?

  1. Vrlo sporo čita (toliko sporo da na kraju ne zna da ponovi rečenicu koju je pročitao)
  2. Meša redove (preskače, ponovo čita isti red)
  3. Zamenjuje slogove drugim slogovima
  4. Zamenjuje reči drugim rečima
  5. Kao posledica prethodno opisanih teškoća, ne može da zapamti tekst, jer je potrošio celokupnu svoju energiju na samo čitanje

Zbog toga deca, koja imaju disleksiju, ne vole da čitaju i počinju da odbijaju sve što je u vezi sa čitanjem, pa tako i sa učenjem.

 

UZROCI DISLEKSIJE

Da bi proces čitanja bio uspešan, potrebno je da leva i desna hemisfera funkcionišu izbalansirano, pri čemu leva hemisfera preuzima analizu slogova, dok desna hemisfera analizu celokupne reči. Kod dece sa razvojnom disleksijom ili leva hemisfera sporije analizira slogove, ili desna hemisfera funkcioniše suviše brzo i/ili neadekvatno, te tako proces čitanja biva preterano usporen i/ili sa mnogo grešaka.

 

PROCENA KOJA JE POTREBNA KAKO BI SE UTVRDILA RAZVOJNA DISLEKSIJA

Kada dete pokazuje teškoće čitanja (i učenja), sprovodi se neuropsihološka procena sledećih sposobnosti:

  • Procena sposobnosti vizuelne percepcije i analize
  • Procena sposobnosti fonološke analize
  • Procena sposobnosti kratkoročnog i dugoročnog pamćenja, kao i radne memorije
  • Procena krive učenja jezičkog sadržaja
  • Procena inteligencije
  • Procena brzine i tačnosti čitanja, kao i vrste grešaka koje pravi.

 

INTERVENCIJA

 Sprovodi se takozvana Specifična stimulacija hemisfera, koja ima za cilj da dovede u balans funkcionisanje različitih centara u mozgu koji učestvuju u procesu čitanja.

Zavisno od tipa i vrste grešaka, sprovodi se stimulacija onih centara koji su nedovoljno brzi i/ili smanjenje učešća centara koji su suviše brzi.

 

UPOZORENJE

  • Vaše dete nije lenjivac. Niko ne voli da radi ono što mu ide teško.
  • Disleksiju ne treba shvatiti kao problem kome nema spasa.
  • Ne dozvolite da Vaše dete zamrzi školu i učenje zbog disleksije
  • Logopedi nisu svemogući, a uspeh terapije zavisi u najvećoj meri od vremena kada se javite za pomoć.

Jasmina Vuksanović

Diplomirani logoped, magistar defektoloških nauka,

dr psihologije

Terapeuti Logo centra započeli Marte Meo edukaciju

Dobra komunikacija je osnov svega. Što smo u njoj veštiji, što bolje slušamo I čujemo druge, to smo u mogućnosti da ih bolje shvatimo I da pomognemo onima kojima je pomoć potrebna. Ovo je nešto što je jako važno naročito kada su najmladji u pitanju. Bilo da govorimo o roditeljima, bakama, dekama, terapeutima – I kada “problema nema “ dobra komunikacija I povezanost sa decom daje im vetar u ledja I pomaže da izrastu I razviju se u srećne I stabilne ljude.

Terapeuti Logo centra započeli su edukaciju za Marte Meo praktičare. Cilj edukacije je dodatno poboljšati kvalitet komunikacije sa decom i roditeljima. Obuku vodi gospodja Silvija Philipps Reichherzer koja je za tu priliku doputovala iz Zagreba. Olivera Vilimanović joj pomaže i daje sugestije terapeutima kako najbolje da usvoje element praćenja i čekanja, stalnom analizom interakcije tereapeut-dete na tretmanu.

Pred nama je put učenja u čemu uživamo. Znanje je moć! Radujemo se novim stvarima koje ćemo naučiti i jedva čekamo da ih primenimo u svakodnevnom radu sa decom!

Šta je tačno Marte Meo?

Objašnjava Olivera Vilimanović

Marte Meo je latinski izraz kojim se kaže “svojim vlastitim snagama“. Roditelji se brinu o tome kako da budu dobro povezani sa svojim detetom i često se pitaju “Gde samo pogrešili?” kada veza nije kako treba.

Pomaganje drugima da svojim vlastitim snagama održavaju kvalitetnu komunikaciju je kao metoda prirodne podrške razvoju, otkrila i razvila Maria Aarts, socijalni pedagog iz Holandije. Ona je razvila način podučavanja i mrežu stručnjaka koji se bave Marte Meom. Marte Meo je u Beogradu počela podučavati Silvija Philipps Reichherzer.

Ono čime se bavimo učeći Marte Meo je kako da lako uočimo i naglasimo dobre momente u komunikaciji. Da bismo postigli da neko napreduje svojim vlastitim snagama moramo ovladati veštinom da uočimo i najmanji pozitivni segment komunikacije. To se ne može realizovati bez snimanja interakcije i detaljne analize komunikacijskih procesa. Primena Marte Meo pristupa olakšava komunikaciju. Meni kao logopedu je olakšala interakciju sa decom. Od kada primenjujem Marte Meo počela sam fokusirano pratiti ono što dete može Sada i Tu. Intenziviranjem toga da samo pratim ono šta dete može, podržavam ga i dolazim u ravan detetovog razvoja. To mi je dalo potpuno novi vidik.

Nučila sam da je polazna tačka na kojoj se temelji Marte Meo kretanje od mesta na kojem je dete i gradjenje onim sposobnostima koje dete poseduje kao i pomaganje detetu da razvije svoj sledeći korak u razvoju. Primenjujući Marte Meo mogu jasno definisati prirodne elemente razvoja koju su konkretni, svakodnevni delovi uspešne komunikacije. Za svaki Marte Meo element mogu odrediti: Kada se nešto radi? Šta se radi? i Zašto se nešto radi? Tako dobijam jasnu sliku kako da popravimo našu/nečiju vlastitu interakcju. Sada kada sam na edukaciji za Marte Meo terapeuta mogu, kada  uočim da u nečijoj komunikacij nedostaje neki Marte Meo element, a to je onaj kojim se vlastitim snagama prirodno pomaže razvoj, potaknuti njegovo korišćenje. To potpuno osvešteno poznavanje elemenata ponašanja koji podupiru druge da napreduju vlastitim snagama deluje tako da se dobro osećam. Vežbanje da se naglašavaju dobri momenti čini da je takvih dobrih momenta sve više.

U svim kulturama sveta majka i dete uspostavljaju kontakt na isti način. Na ovo treba da obratite pažnju

Kako beba uspostavlja komunikaciju sa majkom, koliko treba da smo posvećeni praćenju ove komunikacije u prvim mesecima života bebe?

Pogled je prvi način uspostavljanja komunikacija mame i bebe

 

 

Stručnjaci sa portala “Trudnoća i zdravlje” kažu da je interakcija majke i deteta putem pogleda, pokreta i osmeha početak učenja prvih obrazaca komunikacije. Najvažniji trenutak razvoja je kada se majka i beba gledaju.

Istraživači su ustanovili da se kontakti među ljudima odvijaju po određenim obrascima. Interakcija majke i deteta putem pogleda, pokreta i osmeha je početak učenja prvih obrazaca komunikacije i dešava se na identičan način u svim kulturama bez obzira na obrazovanje, nacionalnu ili versku pripadnost.

 

Pogled, najvažniji trenutak majke i deteta

 

Najvažniji trenutak razvoja je kada se majka i dete gledaju. Tada se dete a i majka hrane informacijom ljubavi i uče jedni od drugih. Dete u tim trenucima čita od majke prve informacije koje će kasnije upotrebiti za zadovoljenje svojih potreba, za iskazivanje zadovoljstva i nezadovoljstva.

 

Roditelji koji su izloženi stresu se ne mogu prepustiti prirodnom obrascu komunikacije i neće se namestiti na optimalnoj udaljenosti i uspostaviti adekvatan kontakt pogledom. Biće teško uhvatiti tačku zajedničkog pogleda kada se uspostavlja komunikacija i aktivnost koja pokreće razvoj vaše bebe.

 

Neurolog Vernon Mauntaksi je pronašao neurone ogledala pre 60 godina, koji se nalaze u frontalnom režnju i nazvao ih motornim neuronima. Majmun koji ne jede aktivira iste neurone kao da jede samo kada posmatra drugog majmuna koji jede. Dakle grupa moždanih neurona se aktivira samo posmatranjem aktivnosti kao da se aktivnost izvodi, kasnije je to potvrdio i dokazao italijalnski neurolog Đakomo Ricolatije. To potvrđuje činjenicu zbog čega zevamo kada gledamo da neko zeva, postajemo nerovozni kada je neko u našem okruženju nervozan, smejemo se kad se neko smeje, iskreno ili plačemo kada gledamo tužan film.

 

Treba imati na umu kojim informacijama hranimo našu bebu koja ljubopitljivo gleda u nas i upija kao sunđer. Kada dete gleda osobu koja mu se smeši, njegovi ogledalski neuroni pripremaju njegovo lice za osmeh. Ogledalski neuroni pomažu detetu da pripremi svoje mišiće lica i usta za izgovaranje glasova koje izgovaraju roditelji kako bi vežbao govor i kasnije usvojio jezik.

 

Kada dete gleda osobu koja mu se smeši, njegovo lice se priprema za osmeh

 

Informacije koje dete prima i usvaja u cilju opstanka i usvajanje prvih socijalnih obrazaca se dobijaju putem:

 

– kontakta očima

– facijalne ekspresije (hranjenje-širom otvorena usta, širom otvorene oči, osmeh, čudjenje…)

– pokreta tela – najpre šake/ruke majke u cilju sigurnosti, a zatim i ispitivanje svoje šake unošenjem u središnju liniju i u predeo ispred vidnog polja, pokreta glave majke…

Uz prve informacije koje su neverbalne, nadovezuje se verbalna informacija, tačnije govor.

 

Kontakt očima

U prvim mesecima života, kontakt očima predstavlja jedan od bitnih oblika komunikacije na osnovu kojeg dete može da pročita poruku koju mu majka šalje. Ako je beba uznemirena i ne ume da se smiri, kada uhvati kontakt očima sa majkom, beba postaje u trenutku smirena.

Kontakt očima vremenom postaje nezaobilazan oblik socijalnog ponašanja iz koga se čitaju namere, osećanja našeg sagovornika, ali ostaje samo deo komunikacije jer se razvija govor.

Kako bi roditelji podstakli kontakt pogledom, potrebno je pažnju usmeriti na to gde beba gleda i duže je posmatrati.

 

Na tom putu podsticaja potrebno je uočavati sledeće momente: gde beba gleda i koliko se zadržava, dok gleda, imenovati melodično ono što beba gleda; osmehivati se širom otvorenih očiju i usta, oduševljeno i čekati da beba uhvati vaš pogled. Kada vas beba gleda, gledajte i vi nju i produžite kontakt, prateći je. Izgovarajte: “Ooooo, pa ti mene gledaš, gledaš mamu, daaaaaa.” Pokažite bebi da je važno to gde gleda imenujući i obraćajući pažnju menjajući stalno intonaciju govora. Pokazujte prstom-pokazni gest gde dete gleda i podignite predmet-dozvolite mu da ga prati dok ga vi pomerate i osmehujete se. Sakrijte svoje lice i izgovarajte: “Nema mame”, otvorite šakama lice i osmehnite se: “Aaaa tu je mama”… izazivajte stalnu pažnju i usmerenost na vaše lice.

 

To je jedan od prvih kontakata koji se uspostavlja u socijalnom polju – posvetite mu pažnju. Kada nam se neko dapadne, imamo potrebu da tu osobu često gledamo i hvatamo njen pogled, to je tako prirodno. U prvim mesecima zaljubljenosti ne bi ništa drugo radili nego lovili pogled našeg partnera-tada dobijamo ogromnu energiju, tako je i sa našim bebama, isto se osećaju kada ih mi gledamo jer su prosto oduševljene nama.

 

Dozvolite bebi da bude oduševljena i da uči putem vašeg zadovoljnog i srećnog lica.

 

 

Olivera Vilimanović, dipl. defektolog i logoped / Trudnoća i zdravlje

 

Novogodišnja proslava i druženje

U udobnom ambijentu igraonice “Maštograd” ugostili smo naše drage mališane i njihove roditelje kako bi ispratili staru I pozdravili Novu 2018. godinu.

Mališani su se igrali I družili, a najzanimljiviji deo večeri bila je potraga za Deda Mrazom.

Skriveni Deda mraz brzo je bio pronadjen, a odali su ga novogodišnji pokloni koje je pripremio.

Svaki mališan je imao prilike da proćaska sa Deda mrazom. Bilo je tu recitovanja, pevanja … a trud je nagradjen novogodšnjim paketićima.

Vidimo se ponovo u Novoj 2018 godini!

NOVO – Logo centar na novoj lokaciji na Banovom Brdu!

Dragi naši,

Od sada nas možete naći i na novoj lokaciji na Banovom brdu, ulica Požeška 37.

Potrudili smo se da prostor opremimo u skladu sa osnovnim principima rada Logo centra, a to je rad uz igru.

Smatramo da je od presudne važnosti za uspeh u radu sa decom pridobiti i zadržati njihovu pažnju. U tome nam pomažu elementi senzorne sobe – strunjače, penjalice, bazen sa lopticama, kao i bogat didaktički materijal prilagodjen različitim uzrastima i potrebama dece.

Način rada Logo centra podrazumeva da se svakom detetu pristupa individualno.

Posle testiranja odredjuju se potrebe i ciljevi i piše program po kome se radi. Programi se procenjuju i dopunjuju tromesečno ili ako je potrebno ranije.

U radu učestvuje tim stručnjaka (logoped, defektolog, psiholog, psihijatar itd), a sve u zavisnosti od specifične potrebe deteta.

Ukoliko  imate bilo kakvu dilemu po pitanju razvoja Vašeg deteta (kasni u progovaranju, nerazumljivo priča, ako su sposobnosti Vašeg deteta niže od očekivanih za uzrast, imate dilemu u procesu vaspitanja…) dodjite ili nas kontaktirajte.

Bićemo srećni ako možemo da pomognemo!

Telefon: 062369617

Email: vilimanovicolja@gmail.com

Vaš Logo centar