Disgrafija
Vodič za govorno-jezičke i razvojne teskoće – Doc Dr Bojana Drljan
Šta je to?
Disgrafija je specifična teškoća u savladavanju veštine pisanja koja prevazilazi samu estetiku rukopisa. To je kompleksan problem koji obuhvata teškoće u finoj motorici, ali i primeni pravopisnih i jezičkih pravila. U srpskom jeziku, disgrafija se ne ispoljava samo kroz loš rukopis, već uključuje i jezičke propuste koji utiču na gramatičku ispravnost pisanog teksta.
Kako se ispoljava?
- neuredan i teško čitljiv rukopis, nepravilno držanje olovke i brzo zamaranje šake;
- veliki broj pravopisnih grešaka (iako dete usmeno može da ponovi pravila);
- jezičke greške u pisanju: izostavljanje i zamena gramatičkih markera (npr. nastavaka za rod, broj ili padež), što pisanu rečenicu čini gramatički nepravilnom;
- neadekvatna upotreba interpunkcije: izostavljanje tačke na kraju rečenice, zareza ili nepravilna upotreba velikog slova (teškoće u segmentaciji rečenica);
- pisanje reči spojeno ili nepravilno razdvajanje reči;
- rečenice u pisanju su znatno siromašnije u odnosu na detetovo usmeno izražavanje.
Zašto može doći do zabune?
Zabuna nastaje jer se disgrafija često meša sa manjkom vežbanja. Roditelji veruju da će „više pisanja” rešiti problem, ali bez logopedske podrške dete nastavlja da ponavlja iste jezičke i motoričke obrasce.
Šta ako se dete ne uključi u stručni tretman?
Edukativni ishodi:
- pisani zadaci koji ne odražavaju detetovo stvarno znanje i teškoće u hvatanju beleški.
Socioemocionalni ishodi:
- frustracija zbog uloženog truda koji ne donosi rezultate i strah od pisanih provera.
Kako logoped pomaže?
- vežbama grafomotorike;
- vežbama jezički pravilnog oblikovanja pisanih reči;
- podučavanjem pravopisa;
- planiranjem pisanog teksta;
- razvojem organizacije pisanog prostora;
- kompenzatornim strategijama pisanja;
- saradnjom sa školom.
