Predčitačke veštine
Vaša beba pregleda slikovnicu, na kratko se zaustavlja na slikama a upravo to opažanje slike je baza kojom se započinju predčitačke veštine. Dete do godinu dana najlakše opaža crno bele fotografije jer je prisutan kontrast koji izoštrava opažanje. Nakon godinu dana dete lista male slikovnice na kojima se nalaze pojmovi iz svakodnevnog okruženja. Ispod pojmova je napisana reč, dete ne razume šta je napisano ali uočava tekst ispod slike. Pokazuje prstom i imenuje sliku. Na taj način bogati svoj pasivni i aktivni rečnik i navikava se, već tada, na čitanje. Do četvrte godinedete bogati svoj rečnik, razvija uzročno-posledičnu rečenicu. I polako postaje svesno da reči koje izgovaramo imaju zasebne jedinice, glasove. Polako započinje igra na slovo na slovo koja se usložnjava nakon pete godine.
Koje veštine se razvijaju od pete do šete godine i poboljšavaju kapacitete za čitanje?
Dete može da usmerava pažnju na slikovni materijal, na kome se nalaze slike u nizu, jedana ispod druge i jedana pored druge. Može da ih prati pogledom odozgo na dole, sa leva na desno. To ukazuje na buduću veštinu grafemsko-fonemske konverzije i praćenje teksta. Na ovom uzrastu dete ima prisutnu konverziju slika/pojam. Može da opisuje dati pojam i imenuje funkcionalnu upotrebu što je baza definisanja reči. Sposobnost definisanja reči je neophodna za usvajanje školskih veština.
Pesmice pomažu
Dete izmišlja pesmice, uči kraće pesmice, proizvodi reči koje se rimuju u cilju zabave. Ova aktivnost je zabavna i uključuje sposobnost opažanja da reči sa različitm značenjem, imaju isti slog na kraju. Opažanje se ne objašanjava verbalno već dete zaključuje logiku koja postaje šema za igru: seka/reka, meta/peta. Na taj način podstičemo fonemsko fonološku svesnost koja je baza opažanja reči i delova reči. Kao i rečenice i delova rečenice. Deca na ovom uzrastu mogu da kažu od koliko reči se sastoji kraća rečenica. Što ukazuje na njihovu svesnost da je rečenica sastavljana od delova tj. reči.
Takođe je prisutna veština da se prepozna prvi glas u reči, poslednji glas u reči. Glasovi od kojih je sastavljena reč/do 5 glasova, što ukazuje na veštinu fonemske analize.
Dete može da spoji reč kada se izgovara glas po glas, do 5 glasova npr. K U Ć A, dete će reći kuća, što ukazuje na veštinu fonemske sinteze. Takođe je važna sposobnost deteta da ponovi reči koje nemaju baš nikakvo značenje npr. Rumpelstilski, sa svim prisutnim glasovima.
Važne veštine su i vizuelno raspoznavanje
Kada dete uspeva da uoči slične oblike i da ih razlikuje čak i kada se razlika teško uočava. Ova sposobnost pomaže detetu da lako uočava razlike pri pamćenju slova. Takođe dete može da prepoznaje i imenuje slova. Ne mora da zna da ih napiše ali veština prepoznavanja mu pomaže da se lakše orjentiše u školi jer propoznaje sliku slova.
Grafomotorna veština
Prisutna je grafomotorna veština i dete može sa lakoćom da precrtava zadate forme, oblike. Uočava detalje na crtežu i ne izostavlja ih prilikom precrtavanja. Crtež koji se precrtava je identičan modelu sa prisutnim viticama. Povlačenje olovke sa leva na desno i obrnuto i odozgo na dole.
Veština prepričavanja
Kada detetu pokažete priču u slikama, prisutna je gramatički adekvatna rečenica. I to sa svim elementima i uzročno-posledičnim odnosom. Dete u rečenici koristi predloge: u, na pored, izpred. Koristi veznike: i, ali, kao i druge nepromenljive reči. Rečenica podseća na rečenicu odrasle osobe. Pri prepričavanju možemo da uočemo da dete razume šta se dešava na slikovnom materijalu čak i kada nije sve prikazano. Ono zaključuje na osnovu svog ličnog iskustva ili dosadašnjeg znanja.
Prisutna je takođe veština ponavljana dužih rečenica. Čak i do 9 reči a da se pri tom ne promeni značenje rečenice. Čak i kada se dodaju nove reči. Takođe sa lakoćom rastavljaju reči na slogove i od datih slogova prave nove reči.
Da li mučimo decu i opterećujemo, jer je škola pred njima?
Deca su rođena da uče, uče svakodnevno i navedene veštine su se učile oduvek ali preko igara koje smo svi mi zaboravili. Davnih 80-tih i 90-tih prošlog veka deca su igrala sl.igre: “En-den-dinu”, “Kolariću Paniću”, lastiša. “Šarena jaja”, “Kaladont”, „Između dve vatre”, “Trule kobile”, “Janjine”. “Zuce”, “Klis”, “Hulahop”, “Pau-pau”, “Ide maca oko tebe”. Ove igre su podsticale veštine koje su decu pripremale da sa lakoćom usmeravaju slušnu pažnju i razvijaju kapacitete za čitanje.
Ovakve aktivnosti su deci zabavne i ne predstavljaju teškoću za učenje. One ih pripremaju za učenje uz lakoću. Jer je učenje veština koju usavršavamo od rođenja i nikada ne prestajemo da učimo. Kada prestanemo da učimo polako umiremo.
