O nama

Svako dete jedna je priča za sebe.I sloganom -“nema nazad, nema stoj”,bih započeo kazivanje sa par reči o Logocentru sa Bežanijske kose. Upravo su to ključne reči koje su se meni kao roditelju malog Jovana Pavlovića urezale tj. usadile u um pa i u srce dolazeći nedeljno u ovu malu ali izuzetno aktivnu ustanovu. Moje dete ima neki svoj individualni napredak koji najviše zavisi delom od nas roditelja i terapeuta-defektologa sa jedne strane i sa druge strane što je i najviše u njegovom otvaranju prema svim životnim okolnostima. Jovan ima devet godina i ima dijagnozu autizam F84. Sa njegovih nepunihpet godina smo počeli da dolazimo kod defektologa, poštovane Olje Vilimanović. Pre toga smo odlazili na razna mesta i kod mnogih logopeda koji su takođe dobri stručnjaci, ali u ovakvoj specifičnoj situaciji ipak dete bira. Jer ta veza između deteta i učitelja odnos.terapeuta je preduslov dobre saradnje i napretka deteta. Kao roditelji koji se susreću sa nesvakidašnjim situacijama u vaspitanju i radu sa našim sinom veliku podršku smo dobili ovde uLogocentru. Smernice koje omogućavaju savlađivanje i veštinu ophođenja u radu, a sve u cilju pomoći razvijanja sposobnosti deteta sa autizmom, su u nama razvili novi pristup i drugačiji pogled na Jovanovo stanje. To možemo zahvaliti mnogopoštovanoj gospođi Olji koja bukvalno neumorno daje sebe i detetu i roditeljima kao istinski prijatelj i dobroželatelj. Čuvena smernica koju dobih je to opravilnom preusmeravanju pažnje. I probudivši roditeljsku intuiciju meni kao roditelju je to glavni adut u radu i vaspitanju deteta. Jer koliko je važan rad sa detetom toliko je važan i radsa roditeljima od strane defektologa-logopeda. Sam rad u ustanovi ako nije potkrepljen radom u kućnim uslovima i dr.mestima je nedovoljan. U Logocentru ima dosta logopeda-defektologa koji međusobno dobro koordiniraju i deci bivaju dostupni oni koji su za određen tip deteta najpodesniji. Čuda postoje i u najtežim i najbeznadežnijim situacijama, ali čudo treba i nas da prepozna kao dostojne i marljive borce. Imajući nadu u dobro koje dolazi i kome treba težiti, zajedničkim trudom našeg logopeda, a i nas kao roditelja, verujemo u napredak našeg dečaka.