Dete je predodređeno za uspeh!
Verujte. Samo ćete tako uspeti da ga motivišete da samostalno istražuje i gradi iskustva o svetu koji ga okružuje. Verujte bezrezervno! Ukoliko vase dete istražuje ljubopitljivo, kako bi spoznalo svet, upijalo nova iskustva, vi ste tu da mu potpuno verujete. Razvoj znači svakodnevno pomeranje granica, ono što ne znam juče, danas možda saznam a samim tim razvoj je neprekidan proces koji vodi ka uspehu.
dete je predodredjeno za uspeh, epigenetika
Šta nam otkrivaju istraživanja – epigenetika?
Epigenetika je savremena naučna disciplina koja daje prednost sredinskim uslovima. Istražuje kako sredinsku uslovi utiču na razvoj u odnosu na genetiku. Preteča epigentike je Brus Lipton. On je došao do zaključka u svojoj laboratoriji da ako uzmete 3 ista gen.materijala, identične matične ćelije i stavite u 3 posude ali u svaku stavite različitu krvnu podlogu razviće se 3 različite forme npr. u jednoj kost, u drugoj mišić u 3. masno tkivo. To znači da je nukleus u tim ćelijama imao isti DNK ali da je promenom sredinskih uslova u kojima se ćelija razvila izazvalo razvoj različitih struktura.
Ne određuje sve genetika?
Ranije se mislilo da sve zavisi od genetike što je stvaralo verovanje da je sve predodređeno i da se ne može menjati.
Drugo istraživanje opisuje Toni Buzan. On smatra da ranije verovanje “mozak radi putem pokušaja i pogrešaka” nije adekvatno. Smatra da mozak radi po principu pokušaj, pokušaj, uspeh. Šta se zapravo dešava? Ovde se stavlja akcenat na uspeh a ne na grešku a o tome govori jedan eksperiment. Novom nastavniku su dati rezultati testiranja IQ dvanaestogodišnjaka iz njegovog bubućeg razreda. Nastavniku su rekli da rezultati nisu od velike važnosti i da ih podeli decu. Rezltate su ređali po silaznom principu, najbolji rezultat je na vrhu liste, gradacija je ka dnu liste. Nakon godinu dana su proverili uspeh te dece i deca sa najvišim IQ su u 80% slučajeva postigli najbolje rezulatate u vladanju i uspehu. To je značilo da je uticaj sredinskih uslova vaspitanje, odgoj minimalan i da je primat na sposobnostima deteta. koji korelira sa uspehom. Ali desilo se iznenađenje za sve. Nastavniku su dali pogrešne rezulatate naime dete koje je imalo najviši IQ bilo je na dnu liste i praktično decu sa najnižim rezulatatima su stavili na početak liste.
Šta se zapravo desilo?
Desilo se to da je očekivanje nastavnika u odnosu na rezultate IQ koje je dobio bio presudan motivacioni faktor kao i rezultati koji su bili dostupni deci. Dete koje vidi lose rezultate i nastavnik koji se odnosi prema njemu kao da ne može više, su bili presudni za uspeh tj. neuspeh u ovom eksperimentu. Zaključak je bio da ako nastavnik iz bilo kog razloga očekuje od deteta veće rezultate u 80% slučajeva oni će se i desiti.
Dakle, kako motivisati dete?
Potvrđujte pokušaje vašeg deteta da uspe, napore koje ulaže a ne samo rezultate.
Imenujte uspeh deteta npr. “pa ti si sam/sama napravila dvorac”
Verujte da može da nauči sve čemu ga učite, menjajte strategije u učenju.
Ako dete plače, negoduje dok ga učite prestanite i recite mu “treba ti odmor, u redu je”
Napravite strategiju da dete samo taži pomoć, ne ide učenje na silu
Uverite vase dete da je učenje zabava a ne moranje.
Kako bi se uverili da li pozitivne afirmacije pomažu vašem detetu možete napraviti mali eksperiment. 10 dana postupajte tako što potvrđujete vaše dete i dajte mu prostora da vam se obrati i traži pomoć a 10 dana koristite obrasce komunikucije koje inače koristite, ili ako ne koristite to je sjajno, ne treba vam ekspriment. Na taj način se možete uveriti kada je bolja komunikacija sa vašim detetom i kada je vaše dete više motivisano za učenje kao i koji su to komunikacijski obrasci koji pomažu da vase dete razvoje svoj pun potencijal.
