Mozak ima potrebu da beži, odustaje čim postane teško, menja fokus jer pažnja skače poput majmuna. Da li na taj način možemo stvoriti zdrave navike, doslednost, samokontrolu u ponašanju, odgovornosti, sigurnost, a ove osobine su potrebne za uspešnu socijalizaciju?
Uspeh dolazi kada se istraje na teškoći
Treba znati da mentalna disciplina koja uključuje rutinu, dozvoljava detetu veću slobodu i kreativnost a nikako zabranu i patnju. Kada dete nauči da izdrži do kraja čak i kada je teško, da pokušava, ne odustaje, razvija sampouzdanje i drugačije komunicira sa okruženjem. Na taj način dete dobije informaciju da uspeh dolazi kada se istraje na teškoći.
Dnevna rutina je neophodna zbog samog delovanja a ne zbog cilja
Ponavljanje neke veštine na određen način u određene vreme čini da ta veština postane laka, pomaže deci da se bolje organizuju. Lakše se uči pojam vremena ako se se neka veština ponavlja u određeno vreme. Rutina uključuje disciplinu ali je ona pogrešno protumačena zbog kažnjavanja i sputavanja koje su nedopustive.
Urođeni talenti se ne mogu ispoljiti ukoliko dete nema u okruženju mogućnost da ponavlja određenu aktivnost dok je ne usavrši ali i ukoliko nema podršku u okruženju koja pomaže da se još vise ispolji i pretoči u formu stvaralastva.
Stvaralaštvo je svaki crtež vaseg deteta koji je doveden do kraja, svaka obojena slika, napravljen jež od plastelina, to su misli koje se vežbom i ponavljanjem pretaču u formu. Svi znamo da rutina u teretani oblikuje mišić, rutina u čitanju širi rečnik, oblikuje mišljenje. Bez mentalne discipline se ne vidi jasnoća i forma stavralašta za koje svako dete ima kapacitete. Deca su rođena da stvaraju, menjaju postojeće i ukoliko se ispravno usmeravaju mi im pomažemo da izgrade formu svojih misli i tako razviju samokontrolu, doslednost i sampouzdanje “ja to mogu”, “uspeo sam”.
Kada je najbolji period za sticanje rutina?
Najbolji period za stvaranje rutina je između treće i sedme godine jer tada deca pomeraju granice, uče iz odnosa ponasanje/reakcije roditelja. Jos uvek ne shvataju sta smeju a sta ne i koje su granice u komunikaciji, ponasanju sa drugima. Ako u tom periodu dobijaju kao odgovor doslednost i jasno obraćanje za ponasanje koje se ne odobrava ili odobrava, deca vrlo brzo nauče gde su granice i dobiju mogućnost da razviju samoregulišuće ponašanje.
Predvidivost uliva sigurnost
Komunikacija kojom se stravaju rutine daje jasnu formu poput naslova, uvoda, razrade i zaključka nekog literalnog dela jer dete ubrzo shvata da u okviru jednog perioda između 2 rutine npr, doručak/ručak, dobija neograničen prostor za svoju kreativnost. Ovakva naizmeničnost detetu uliva sigurnost zbog postojanja predvidivosti. Takođe dosledna ponavljanja utiču da dete bolje pamti aktivnosti i može lakse da prepriča svoj dan.
Dok detetu uvodimo dnevnu rutinu koristimo pozitivan rečnik
Dok uvodite dnevu rutinu trudite se da koristite pozitivni rečnik“uvek to radimo, lako je” a nikako “mora, treba, dobićeš batine ako to ne uradiš”. Ohrabrujte dete da izdrži a kada sve prođe, ukoliko dete negoduje, pomozite mu da shvati da postoje granice koje nam pomažu da lakše učimo, shvatamo. Recite da su granice jednog dana, noć i jutro, da se u prirodi sve dešava u određenom ritimu birajući reči koje dete može da razume i prihvati.
