Da li je detetu potreban logoped?
Prve razgovetne i celovite reči bebe treba da se jave oko 12. Meseca, dete tada brblja, koristi se gestovima i izgovara jednostavne reči u kojima se slogovi ponavljaju: mama, tata, baba, pa-pa.
Ukoliko dete uzrasta od 12 meseci: ne gleda u vas, ne okreće se na poziv imenom, ne reaguje na zvukove, ne ponavlja za vama već vas vuče za rukav kako bi zadovoljilo neku svoju potrebu, dete govori ali vrlo nerazumljivo, ne pokazuje kažiprstom predmete i osobe iz okruženja potrebno je obratiti se najbližem logopedu.
Bilo bi poželjno da najpre proverite da li dete lokalizuje izvor zvuka kada je tiho i kada je uključen televizor. Ukoliko postoje dileme da dete ima oštećenje sluha obatite se za uput kod otorinolaringologa.
Šta proveriti pre odlaska kod logopeda?
Pre sumnje na neku od razvojnih patologija govora proverite da li ste prošli sve faze razvoja govora sa vašom bebom, da li ste joj se dovoljno obraćeli, ponavljali za njom, igrali, osmehivali se, pevali, imenovali aktivnosti, predmete i osobe iz njenog okruženja.
Koliko vremena dete provodi uz telefon?
Važno pitanje za vas kao roditelje je da li vaša beba provodi puno vremena ispred televizora, laptopa ili telefona, gledajući crtane filmove?
U četrdesetim godinama prošlog veka švajcarski psiholog Žan Pijaže u dečijem kretanju je prepoznao osnovu za emocionalni, socijalni i kognitivni razvoj. Dete koje ne razvija čula za ravnotežu gubi balanas u emocionalnom razvoju. Smetnje u pokretima usporavaju razvoj govora.
Dete koje se nedovoljno kreće u ranom uzrastu, ima veće poteškoće da se fokusira, usredsredi svoju pažnju i razmišljanjem dolazi do rešenja.
Koje su aktivnosti sa detetom važne za razvoj govora?
Poželjno je da se sa detetom igramo, verbalno komuniciramo i češće boravimo u prirodi. Kada malo dete ostavimo da miruje ispred televizije, laptopa, oko kao pokretni ogran prinudno miruje. Prinudno mirovanje ugao gledanja ograničava na 70 stepeni a normalno je 200 stepeni. Na ovaj način deci plasiramo brze slike i zvukove koji se smenjuju kao realnost te svet bez televizije postaje nezanimljiv i monoton.
Iz svega zaključujemo da stalna preplavljenost nadražajima vodi, već kod male dece, do drugačijeg razvoja moždanih polovinai moždanih vijuga.
Stalna interakcija sa okruženjem, dete vodi u pravcu razvoja mišljenja i motorike. Dete povezuje ono što je doživelo sa onim što oseća i što misli, razlikuje uzrok i posledicu i razvoj ide u pravcu stavaranja autonomnog bića koje razmišlja i zaključuje. Samo umereno i ograničeno vreme uz crtane filmove sigurno neće oštetiti vaše dete.
Dete lako uči govor putem kraćih pesmica i razbrajalica, igre skrivalice i jurke u parku ili u stanu. U ovom uzrastu dete uglavnom razume verbalno obraćanje i poseduje veliki broj reči u pasivnom rečniku. Uživa u interakciji sa bakom/dekom, mamom/tatom, voli da se zabavlja i igra.
Između 1. i 2. godine koliko reči treba da izgovara dete?
Činjenica je da se govor uči imitacijom kao i svako drugo ponašanje. Neophodno je ponavljanje onog što dete kaže i kako zaista treba da zvuči. Sluh deteta u tom uzrastu je osetljiv za govor i ukoliko smo izloženi okruženju gde je verbalizacija učestalija, veća je verovatnoća da će se govor pre pojaviti kao vid verbalne komunikacije.
Između 15-18 meseca dete poseduje između 20 i 50 reči kojima saopštava potrebu/zahtev i imenuje osobe/predmete iz neposrednog okruženja. U rečniku se prvo javljaju imenice pa glagoli a zatim se imenice i glagoli spajaju u kraće rečenice.
Ukoliko postojete nedoumice da li Vaše dete pravilno razvija govor, jer nije prisutan dovoljan broj verbalnih interakcija – vaše dete ne doziva bliske osobe, ne imenuje predmete koje koristi, ne navodi trenutne aktivnosti, pri odlasku ne maše i ne izgovara „pa-pa“, ne imitira jednostavne pokrete odraslih, ne pokazuje neke delove tela (glava, stomak, noga), ne igra u ritmu muzike imitirajući pokrete, najbolje je obratiti se najbližim stručnjaku, a to je logoped Beograd.
