Tantrumi kod male dece (izlivi besa) – Šta rešava problem?

Tantrumi kod male dece

Tantrumi kod male dece su intenzivni izlivi emocija (bes, ljutnja, razočarenje…). Dete tada vrišti, uporno plače, valja se po podu, bacaka, ili nekontrolisano trči i beži…  Šta možemo učiniti da do toga ne dođe, šta učiniti kada do toga dođe, su česta pitanja koja okupiraju roditelje.

Tantrumi kod male dece su česta pojava?

Možemo zakučiti da su scene kada dete vrišti, valja se po podu, šutira, udara roditelje, baca igračke uobičajena pojava na ranom uzrastu, najčešće do 3.godine. Takođe se često dešava da roditelji u datim okolnostima previše pričaju, objašnjavaju svojoj deci da „to nije lepo“ i da se smire. Roditelji često ne shvataju da ih dete u datim situacijama ne čuje. Dete je preplavljeno emocijama ljutnje i  besa i do njega ne dopire  govor. Umeće komunikacije u datim okolnostima je ključ brzog prevazilaženja ovakvih situacija.

Tantrumi kod male dece

Poželjna komunikacija roditelja kada dete ima tatrume

Iz ugla komunikacije koju roditelj ostvaruje sa svojim detetom nameće se pitanje zašto je do toga uopšte došlo?

Kako to izgleda iz  ugla deteta?

Dete posmatra svoje okruženje i uočava ponašanje roditelja, govor tela više nego  govor roditelja! Roditelj se ponaša različito, nikada isto, jer reaguje iz svojih emocija koje kreiraju njegovo ponašanje. Takva informacija zbunjuje dete jer nekada je određeno ponašanje dozvoljeno a u drugim okolnostima to isto ne može. Dete na situacije koje su nedosledne i zbunjujuće reaguje plačem, negodovanjem. Roditelj mu se  uvek obraća u takvim situacijama i obajašnjava dugačkim rečenicama: „Zasto plačeš, šta se sada desilo, da li mogu da ti pomognem, hajde  budi dobar pa ćeš dobiti igrice“. Ni jednu od ovih rečeničkih konstrukcija dete ne razume a često i ne čuje u stanju frustracije.

Tantrumi kod male dece

Kada se rasplačemo ili probudimo tužni  često sebi ne možemo da objasnimo zašto se tako osećamo, šta  nas je rastužilo, nekada znamo ali ne umemo drugima da objasnimo, jednostavno nas povremeno preplave emocije i to je u redu. Komentar „budi dobar, nisi dobar“ je isto apstraktan jer dete ne shavata šta je to dobro a šta loše ponašanje. Dete razume kako se mi ponašamo u datim oklonostima i to vidi. Ako je naše ponašanje nedosledno nije mu jasno kako treba da se ponaša.  Ponašanje roditelja je ključno za reakciju deteta. Tako da, na prvom mestu treba da analiziramo kako se mi ponašamo i da li smo mi našim ponašanjem poslali pogresnu poruku detetu.

Kako to izgleda iz  ugla roditelja?

Imam obaveze i zahteve na  koje  moram da odgovorim, moram da budem produktivan. Roditelje često kroz dan vodi parola: moram i trebam. I ne uočavaju se često nijanse koje boje okolnosti, za koje možemo reći da postaju zamka za roditelje. Mama sprema ručak i čuje decu kako prave nered. Obrati im se sa „dosta“ deca se smire i tako u krug. Ponašanje se nastavlja i čeka se sledeća reakcija majke koja ne daje trajne rezultate.

Tantrumi kod male dece

Roditelji često u ovakvim situacijama misle da imaju uticaj ali njihov uticaj je samo kratkog daha, dok se obraćaju detetu.  Obraćanje detetu u situcijama tantruma, ljutnje, neadekvatnog ponašanja je pokušaj roditelja da zaustave takvo ponašanje koje rezultira da se to ponašanje  ponavlja jer dete u tim situacijama dobija pažnju. Pažnja je jedino potrebna detetu i sve što radi radi za pažnju. Od toga kreće razumevanje ponašanja. Roditelj misli da ima uticaj ako viče. Izgrdi dete ali to ponašanje roditelja iziskuje stalno ponavljanje u takvim situacijama a ne rešava trajno problem.

Šta je uzrok neprihvatljivog ponašanja

Ukoliko želimo da znamo šta je uzrok neprihvatljivog ponašanja možemo se zapitati da li dete dobija dovoljno pažnje na adekvatan način i u situacijama kada se ponaša željeno. Kako da dođemo do toga?

Ukoliko roditelj želi adekvatno ponašanje svog deteta na prvom mestu treba da razmisli o tome šta svojim ponašanjem u kriznim situacijama poručuje detetu. Da osvesti svoju neverbalnu komunikaciju (izraz lica, stav tela, pokret ruke….). Da osvesti da li uvek isto reaguje na date situacije ili reakcije zavise od raspoloženja.

Tantrumi kod male dece

Šta je ključ promene ponašanja deteta i izlaska iz tantruma?

Pažnja, dobra komunikacija, doslednost, jasne poruke i efikasne pohvale su ključ…

Kada osvestimo naše ponašanje u ovakvim situacijama lakše će biti da ga promenimo i budemo dosledni. Pored doslednosti i jasne poruke u svim situacijama sa osmehom i bez nervoze najvažnije je davati detetu efikasne pohvale u situacijama kada se ponaša onako kako želimo. Roditelj bi trebao da postane lovac na ovakva ponašanja i da posmatra stvari iz ugala:

„NE PRIMEĆUJEM PONAŠANJA KOJA NE ŽELIM, HVALIM PONŠANJA KOJA OČEKUJEM!“

Pohvala ne uključuje uobičajene fraze na koje su deca navikla: bravo, sjajno, super si… Deluju izlizano od upotrebe i izgovaraju se u bezličnoj intonaciji.

Važne poruke

Poruke koje grade samopouzdanje i svest o detetu su lične i odnose se na datu situaciju. One uključuju da:

  • Budete određeni – Hvala ti što si mi doneo kesu.
  • Budete lični – Srećna sam jer si sam pokupio igračke.
  • Budete fokusirani – Gledate dete direktno u oči sa osmehom na licu pri izricanju pohvale.
  • Iznesite zaključak – Ti si pravi anđeo, sa puno toplih emocija.
  • Ostvarite fizički kontakt – Dođi da te zagrilim, ponosan/a sam.
  • Budite konstantni – Svaki put, kada se dete ponaša u skladu sa  očekivanim, nagradite to ponašanje vašom reakcijom.

Na ovaj način dete počinje da vrednuje ponašanje na koje obraćate pažnju. Ponašanje koje je neadekvatno se gasi jer nije dobilo dovoljno vaše pažnje. Komunikacija je ključ dobrog odnosa sa vašim detetom. Kada osvojite ovaj vid komunikacije i izgradite odnos pun poverenja i razumevanja sa vašim detetom sve drugo postaje lako.