Često se čuje NE?
Kada posmatrate vaše dete, često vam se čini da mu je loša pažnjajer je vrtoglavo premešta sa jedne igračke na drugu, jedog kraja sobe na drugi. U strahu da vase dete ne povredi sebe ili ne sruši ili razbije nesto vama drago u takvim situacijama se često čuje reč “ne”.
Detetu je zabrana zabavna? Recite vašem detetu šta DA umesto NE
Možda ste i primetili da kada zabranjujete ili prekidate neke aktivnosti, naprimer trčanje sa NE, to je vašem detetu interesantnija upravo ta akcija, predmet.
Dečija glad za saznanjem
U životu vašeg deteta se spoznajom uočava okruženje i u njemu se javlja glad sa saznanjem. Ono istražuje, ispituje okruženje a i vas, pomerajući granice. Iako stičete utisak u tom istraživanju da je pažnja površna i da vase dete tako ne uči, znajte da je um vašeg deteta u ranom razvoju ultara brz. Vaše dete je na ranom uzrastu super detektiv koji juri kroz proces razumevanja i analize u zapanjujuće kratkom vremenu.
Reč NE stvara situaciju NE
U takvim istraživanjima reč NE stvara situaciju ne/delanja što je deci nemoguće. Uvek ponudite šta da umesto zabarne “ne”, npr. “sedi pored mene” umesto “ne skači” je konkretniji zahtev i opipljiviji jer detetu dajete do znanja šta treba da radi. Ako kažete detetu “ne trči” dete ne zna sta onda, pa uzima nesto drugo, možda opasnije i tu opet vi uskačete sa “ne”.
Uzmimo za primer bebu od 5.meseci
Kada joj date papir ona će ga prvo prineti licu, pa će ga udaljavati. Onda će mahati sa njim a zatim gužvati i na kraju će početi da ga cepa na sitne komaciće, možda stvalja u usta i pokazati sa osmehom drugima sta je uradila, ponosno. Kako bi roditeljima bilo jasnije zasto je u ovom primeru “ne” loš izbor, objasniću. Približavanje i odaljavanje predstavlja uočavanje novog oblika zabave. Mahanje i treskanje predstavlja ispitivanje zvuka koji proizvodi ovaj papir. Pokazivanje svima jeste psihološko, sociološko ispitivanje okružanja u odnosu na predmet njenog/njegovog interesovanja i preduzete akcije u vezi sa tim. Cepanje predstavlja finalni proizvod dominacije gde se ispituju svoji pokreti, upravljanje stvarima, ispitivanje materijala. Takođe razvoj fine motorike i pokreta u vidnom polju u cilju organizacije svojih ruku u odnosu na posmatrani predmet. Finalna analiza može biti smeštena u usta i time se konačno ispituje ukus i izdržljivost materijala u epohalnom naučnom eksperimentu jedne bebe!
Ovo je kratak primer istraživanja malih dečijih umovakoji se hrane nepostrednim iskustvima a ne uštogljenom poslušnošću i zabaranama.
Treba dopustiti detetu da istražuje
Zapamtite i mi odrasli imamo znatiželju ali je često ugušimo i postanemo ozbiljni zbog uputstava sa NE. NE, koje je toliko puta ponovoljeno i isprogarmirano da se potpuno uguši incijativa za ispitivanjem novog. Dopustite deci da istražuju jer na taj način razvijaju svoje fantastične male umove. Ponudite im šta “DA” jer će na taj način izrasti u ljubopitljiva bića koja imaju u iskustvu. Naučiće da je u redu učiti istaživanjem pa ako eksperiment i ne prođe kako treba i to je vid ličnog učenja.
– Česce će ponavljati situacije u kojima je Da reakcija.
– Razvija samopouzdanje jer ga bodrim i kada ne uspe.
– Detetu postaje jasno sta treba da uradi jer sam jasna i dosledna „vratio si igracke, bravo“.
– Polako se smanjuju situacije gde treba jasno reci NE i ponuditi sta DA.
– Moje dete vezuje paznju okruzenja za DA ponasanja.