Često primećujemo kako blizanci, u ranom uzrastu, govore potpuno nerazumljivo za odrasle i drugu decu.
Ovaj fenomen se zove „kriptofazija“, „idioglosija“ ili „autonomni govor“. Postoje podatci da čak 40% blizanačkih parova razvija ovakav govor tokom druge godine života. Tokom prve dve godine života blizanci veći deo vremena provode zajedno, izloženi fonemskoj i motornoj imitaciji. Kao posledica fonetske igre razvija se „tajni jezik“ poznatiji kao „blizanački govor“.
Kako se razvija blizanački govor i komunikacija?
Kada imamo u vidu procese koji se odvijaju pri redovnom usvajanju govora, može nam jednim delom biti jasnije zašto blizanci razvijaju svoj jezik. U prirodnom ponašanju roditelja je da gledaju u svoju bebu, smeškaju se i oponašaju svaki glas koji dete produkuje razvijajući dijalog. Roditelji na taj način razvijaju komunikacijski obrazac, jer najpre ponavljaju a zatim dodaju nove glasove, kombinuju u slogove, reči, prateći detetov govorni razvoj.
Prirodni procesi razvoja se odvijaju ali u njihovoj međusobnoj interakciji
Istraživanja, E.O Keenan, analiziraju transkript koji pokazuje da blizanci razmenjuju: osmeh, fonetsko i motorno ponašanje u dualnom procesu razvoja. Oni su više usmereni jedan drugom nego roditeljima. Blizanci jedan drugog vode kroz razvoj i na taj način dobijaju potvrdu od ovog drugog da li nešto dobro ili loše rade a samim tim i zadovoljstvo interakcije.
Ova situacija podstiče produženu upotrebu personalizovanog stila interakcije koju često karakteriše abnormalna intonacija i ritam. Upotreba nezrelih glasovnih modela, „idiosinkrazija“ postaje uočljivija kada deca izlaze iz faze „tepanja“ a ovakav govor je i dalje u funkciji komunikacije. Retki su slučajevi kada ovakav govor traje i nakon 5.godine (bliznakinje Kenedi iz San Dijega u Kaliforniji su do 8.godine upotrebljavale „blizanački govor“). Analiza ovog slučaja nam je dala informaciju da su devojčice bile usmerene jedna na drugu jer su roditelji po ceo dan radili a baka koja ih je čuvala nije znala reč engleskog, te je sve to uticalo da one razviju svoj govor.
Neki uzroci kašnjenja u govoru blizanaca
Nije zanemarljiv podatak da su blizanačke trudnoće često rizične, završavaju se prevremenim porođajem te kao takve predstavljaju rizik za govorno-jezički razvoj. Dokazano je da kada se formalno procenjuje govor blizanaca uzrasta od 3.-4. godine dobijamo podatke o kašnjenju oko 6 meseci za normama koji postižu jedinci. Postoje i istraživanja koja pokazuju da se do 7. , najkasnije do 8.godine kašnjenje ne primećuje i da je govorni razvoj uredan.
Govor se učiimitacijom okruženja i kako bi uticali na pravilan govorni razvoj blizanaca neophodno je da im se obraćamo svakom posebno, da ih pratimo i uključujemo se u njihove interakcije, budemo strpljivi, čekamo odgovor i na taj način podstičemo dvosmernu komunikaciju. Na taj način će svako od učesnika u komunikaciji imati faze: slušanja, razmišljanja i obraćanja i tako ćemo podsticati ne samo njihov govorni već i socio-emocionalni razvoj. Na ovaj način uključujemo treću osobu u njihovu dvosmernu interakciju i učimo ih novim modelima komunikacije.
Blizanci se dobo razumeju
Blizanački govor pored izgovora kombinacije glasova/slogova koji nisu tipični za govorno okuženje karakteriše dobro međusobno razumevanje, manje frekventno obraćanje roditeljima. Obično je jedan blizanac spretniji od drugog i preuzima inicijativu, dok je drugi motorički spretniji, razumevanje govora je prisutno pa roditelji ne alarmiraju smatrajući da je ovakvo govorno ponašanje prolazno.
Svako govorno kašnjenjemože da utiče na otežano učenje i usvajanje školskih veština u kasnijem uzrastu, te ga ne treba olako shvatati. Blizance treba uključivati u interakciju sa drugom decom u cilju razvijanja i drugih modela komunikacije i ponašanja jer blizancima retko nedostaje društvo.
Svako dete je individua za sebe i sa svakim detetom gradimo poseban odnos poštujuću njegova interesovanja i sposobnosti što često zaboravljamo sa blizancima jer ih posmatramo kao celinu. Takvim pristupom podstičemo biloške kapcitete za razvoj pod uticajem sredinskih činilaca poštujući individualne karakteristike.
Zanimljivost o blizancima
Akbar Veliki, vladar Mogulskog carstva je izgradio palatu na mestu do koje civilizovani zvuci nisu mogli dopreti u cilju dokazivanja svoje teorije da se govor razvija slušanjem i da se nece razviti ukoliko u okruženju nema slušnih stimulusa. Decu u palati Gang Mahal (kuća nemih) su dojile neme dojilje i do njihove navršene četiri godine deca nisu razvila govor, bila su potpuno nema.
Sve to govori u prilog da je razvoj pod uticajem biloških i sredinskih faktora. Ukoliko postoje predispozicije za razvoj govora (inteligencija, razvijen sluh i motorika govornih organa) govor se nece razvijati bez sredinskih činilaca.
