Zašto lažemo decu?

Zašto lažemo decu i da li ste se zapitali kada ste počeli da lažete svoju decu? Ovde ne pričamo o tome da li lažemo već kada smo počeli i zašto to činimo.

Lažemo decu da izbegnemo neprijatnosti?

Laž nekada može biti bezazlena i može nam pomoći da izbegnemo neprijatnosti. Ali kada počnemo da lažemo, moramo da smišljamo nove laže kako bi odbranili tvrđavu koju smo izgradili od laži.

Često deca postavljaju „nezgodna pitanja“, na koje ne znamo kako da odgovorimo.

Bezazlene laži?

Sećem se svojih priča koje sam izmišljalau trenutku umora. Priča pre spavanja je bila obavezna a često vas telo i mozak izdaju usled dnevne rutine koja je nemilosrdna. U tim momentima se dešavalo da mi dete traži baš istu priču kao prošlu noć. I u pokušaju da se setim upadam u veću dubiozu, jer to nije ista priča. Mozak ne uspeva da se seti iste a bas ta i takva je najlepša. U pitanju su detalji ali upravo ti detalji u priči su davali savršen začin. Da sve bude kako treba u mašti deteta. Tako eto, malo po malo,  bezazleno, počnemo da izmišljamo a deca nas bezuslovno vole i veruju nam.

Kasnije ih lažemo, da će im jedan debeli, sa belom bradom u crvenom odelu,  ostaviti poklon tokom noći i baš on zna šta im treba i šta bi ih obradovalo. Uskoro se tu pojavljuje neki zec koji ostavlja šarena jaja i slatkiše u gnezdu. Iskače tu i neka vila koja uzme zubić i ostavi poklon ispod jastuka. Onda dolaze laži pune čarolije koje su brutalne i često jezive. Vuk pojede tu predivnu devojčicu i njenu baku a onda ga lovac ubija, vadi iz stomaka  baku i Crvenkapu. One su i dalje žive, ubacuje mu kamenje u stomak i ušiva ga a zatim živog baca na dno reke. Da li se zapitamo kako će to naša deca razumeti, zašto imaju noćne more?

Baš on zna šta detetu treba i šta bi ga obradovalo.

Često se pitam zašto bez razmišljanja i cenzure dajemo različite sadržaje našoj deci,  da li je to korisno za njih? Ko je rekao da jeste?

Nezgodna pitanja!

Sa druge strane deca nas pitaju takve stvari a da nas niko nije učio šta da im odgovorimo u tim situacijama. Npr. dete pita: „Kako sam ja nastala?“. Vi: „Mama i tata su se poljubili i ti si nastala. Dete „Nije istina ja sam poljubilla Mirka u vrtiću i niko nije nastao“. Dete: „Kako beba izađe iz stomaka ove tete“… i šta sada? Deca imaju neverovatna pitanja i šta odgovoriti u tim momentima je nedoumica za svakog roditelja. I tako mic po mic laganje se  odomaćilo u našim kućama. Laži u ovakvim situacijama često olakšavaju život.

Sve te laži mogu da prođu jer dete ne razume ako objasnite do detalja, kako nastaje beba, kako izlazi iz stomaka. Vi ste u bolnici u teškom stanju, kako vaš suprug  da objasni detetu, bez laži. Zaista su roditelji u mat poziciji i zbog toga često koriste laži kako bi izbegli istinu, koja može, emotivno, trajno, uticatai na dete. Ukoliko se roditelji ne koriste lažima u ovakvim situacijama mislim da bi sve te istine bile pogubne za to malo divno biće.

Deca rastu a roditelji nastavljaju da lažu

Život je pravedan – ne život nije pravedan i nema pravila. „Svako dođe na red“– za svoje mesto moraš ozbiljno da se boriš. Niko ti neće reći a sada si ti na redu, zaslužio si. „Sve možeš da postigneš kada se trudiš“. Ne, u životu ima puno predivnih i talentovanih ljudi koji ne uspeju i pored činjenice da se stalno trude i obrnuto. „Nije važno pobediti važno je učestvovati“. U nama čuči želja za pobedom a ova rečenica u sebi nosi floskulu „Kiselo je grožđe“.  „Svako dobije šta zasluži“ – nije istina. U životu nekom prolazi bezobrazluk i njegova deca nastave sa istom strategijom a neko se uvek trudi a da to niko, nikada ne primeti…. I mnoge druge laži o kojima govori Najdžel Lata. I, takođe se pita da li je u redu lagati decu o svemu ovome.

Često lažemo decu iz potrebe da im obojimo relanost, učinimo ih posebnim, damo veru da su čarolije moguće.

Često lažemo decu iz potrebe da im obojimo relanost, učinimo ih posebnim, damo veru da su čarolije moguće. Vaša deca će otkriti da su posebna kada nauče veštine koje ih izdvajaju a koje su posebne. Oni će za vas uvek biti posebni ali za vas, ne za druge. Živimo u svetu koji zahteva akciju od nas. Zahteva da budemo proaktivni, stvaramo, menjamo svet na bolje. A to sigurno nećemo moći ako verujemo u ovakve laži da će neko doći i spasiti nas.

Niko neće doći da spasi vašu decu morate ih naučiti da to urade sami. Moraju nauciti da rešavaju probleme i odolevaju izazovima. Uz osmeh i optimizam a ne da čekaju princa koji će da ih poljubi i reši sve probleme. Ili princezu koja će poljupcem da pretvoru žabu u princa.

Šta kaže Najdžel Lata

Najdžel Lata, autor mnogih knjiga o roditeljstvu i dečiji psiholog o ovoj temi kaže: „Poslednje što bih poželeo svojim sinovima je da krajem detinjstva očekuju da im svet na srebrenom poslužavniku servira srećan život, jer svet tako ne funkcioniše. Kada shvatite da život nije fer da se ponekad dobrim ljudima dešava loše i da morate da ustanete i sami dođete do onoga što želite, tada je izvesnije da ćete zaista i postići zivot kakav želite.“

Kako odgajati decu koja posmatraju svet širom otovrenih očiju je veliki izazov.

Kako odgajati decu koja posmatraju svet širom otovrenih očiju je veliki izazov. Možda nisam odgovorila na pitanja, možda su pitanja samo otvorena,  šta je istina,  na vama je da nađete odgovor.